Tagovi

IZMEĐU POKEMON SAFARIJA I DŽIHADIZMA

Izvesne statistike, objavljene nakon Brexit-a, tvrde da je engleska omladina većinom bila za „Remain“, dok su stariji glasali „Leave“. Istina je da je tek nešto više od 30 % omladine izašlo na glasanje i čini mi se da ovako niski procenat ne može biti i najraprezentativniji deo današnje omladine.
Zapad je pod ofanzivom terorističkih napada visoke stope ekonomičnosti i distruktivnosti, čiji je tehnički termin „ramming attacks“. Počinioci su mladi ljudi koji kroz „fizičku žrtvu sopstvenog mladog zivota“ uperenog na masovno umorstvo nevernih i krivovernih, traže najkraći put do obećanog „nebeskog blagostanja“. Otuđeni od realnosti, oni se kriju u srenjovekovnoj tami koja zjapi sa internet sajtova džihadizma, koji ih umrežuje. Traže laku nagradu večnosti u bezumnim delima, nesposobni da se mere realnim dimenzijama. Traže prečicu napornom trudu probijanja životnih prepreka i kovanja sopstvene sreće.

Exit strategy

Brexit je posledica promašaja EU politike ekonomske integracije zemalja članica. Jedno od ključnih pitanja koje su "Leave" pobornici postavljali TV gledaocima bilo je: "Da vas danas pitaju da li bi hteli da pristupite EU, šta biste odgovorili?"

Javni dug Italije je jedan od najvećih na svetu, posle SAD i Japana, i nastavlja da i dalje raste. Italijanske banke "kupuju" državni dug, izlažući se visokom "default" riziku.
Ekonomski rast se zaustavio 2008 godine, i ukupna proizvodnja je opala za gotovo trećinu. Veliki broj preduzeća je nesolventan. Mnoga preduzeća su se ugasila. Primanja zaposlenih su opala, a broj nezaposlenih nastavlja da raste. Ljudi više ne traže kredite. Biti dužnik u vreme deflacije je ekonomsko samoubistvo.
Italijanske banke imaju ukupno nenaplativih kredita u iznosu od 200 milijardi evra, čemu treba dodati još 160 milijardi onih potraživanja sa neizvesnim ishodom.

Nefotogenična antifašistička mladost

"Kikinđani i Narvik", 6 deo

NEFOTOGENIČNA ANTIFAŠISTIČKA MLADOST

Za takve nema mesta na "KIKINDSKOM KORZOU", bar onom virtualnom. Trideset krepkih dvadesetogodišnjaka je oteto kikindskim porodicama, a da se o tome decenijama nije smelo ozbiljnije pričati, a kamoli pisati. Slavko Vukić, jedan od retkih preživelih, tvrdi u svojim memoarima da su Norveški HIRDE bolje tukli od SS trupa. To ne zvuči baš najlepše u perspektivi bratimljenja sa gradićem u kojem su ti isti HIRDE živeli i "radili". ISTORIJSKI DOKUMENTOVANO SVEDOČANSTVO O POSLEDNJIM DANIMA MLADIH KIKINDSKIH INTERNIRACA IZBRISANO JE SA SAJTA GRUPE, JER SE OVA BAVI MLADOŠĆU I PROŠLOŠĆU (ALI SAMO ONOM POLITIČKI FOTOGENIČNOM)! Naša domaća antifašistička sojta nema pravo da svedoči svoju mučnu smrt i ekstremnu ljudsku žrtvu.

Da je takva situacija manje-više i na šrem planu, svedoči e-mail koji sam primila od jednog nepoznatog čitaoca, koji je godinama tražio strica Borivoja Mrvoša, bravarskog učenika, maloletne žrtve logorskog terora (Zagreb 1925 –Narvik 1942),

“Iz vaših priča sam puno saznao o zloglasnom Beisfjordu. Beisfjordska tragedija je i tragedija moje porodice…

Vruće teme: Javni dug

VORWAERTS

Bar "Sport" o preraspodeli dohodka (i bogatstva)

Preraspodela dohodka je vruća tema u baru „Sport“. Mnogo ostrašćenih diskusija, mnogo radikalnih rešenja, mogo spritzera i još više galame i na kraju svi se slažu da treba rezati, kresati, šišati ..... a svi misle na Mitu. Samo na Mitu! Ali nije lako ošišati komšiju Mitu koji je kupio luksuzni auto, jer se ne može praviti poreski sistem samo za Mitu. Trebalo bi generalizovati. I tu bi nastala tuča.

Dohodak proizvode rad i kapital. Ako se spustimo na individualni nivo naći ćemo da mnogi žive samo od rada, malobrojni samo od kapitala, a dobar broj onih koji galame po birtiji zarađuju i od rada i od kapitala.

EU: Pod opsadom

„Već je počeo Treći svetski rat!“ – izjavio je nedavno Papa Francesco, po povratku iz Koreje. Papa sigurno nije teoretičar zavere. To znamo. Da smo na rubu Trećeg svetskog rata su mnogi odavno naslutili, ali nijedan belosvetski političar nije imao intelektualne hrabrosti niti snage da to potvrdi ili bar ponovi. Političari cvrkuću po twitteru, razglabaju i mlate praznu slamu po medijima, pozivajući se na šarolike, politički obojene i lakoisparljive „principe“. Prva zapovest svakog političara je anestezirati javno mnenje. „Situacija je pod kontrolom!“

Lokalnih ratova je uvek bilo, ali nikad se nije istovremeno ratovalo duž svih EU- linija obskrbe energentima. EU je pod opsadom. Sve je počelo Desert Storm- om, te ratom u Yu. Sledila je sofisticirana, deceptivna faza „Arapskog proleća“. Velike nade, visoki ideali , opšta podrška najnaprednijih svetskih demokracija, aplauzi! Uz malu pomoć prijateljske avijacije, omrznuti režim u Libiji je pao. Libije više nema, a sa njom ni stabilnog snabdevanja naftom i gasom. Nad Sirijom, Irakom i egipatskim Sinajom viju se crne zastave. Arapsko proleće je iznedrilo tribalno varvarstvo, i rizik snabdevanja naftom i gasom.

Novac je medijum

Kratki citat Marshall McLuhan-a u naslovu je efikasni uvod u temu. Ostavimo na stranu ekonomske funkcije novca (obračunska jedinica, platežno sredstvo, rezerva vrednosti), i vratimo se za trenutak Marksovoj definiciji novca kao „robe“. Kao svaka roba, novac je od vajkada medijum i predmet marketinga, specifično političkog marketinga. Aleksandar Veliki je to prvi naslutio i primenio. Novac sa utisnutim likom velikog ratnika i osvajača cirkulisao je svuda po tada poznatom svetu, šireći poruku vojne i političke moći polubožanstvenog vladara. Njegovi politički naslednici su i posle njegove smrti nastavili sa kovanjem novca sa njegovim likom, tražeći legitimitet i stabilnost u kontinuitetu. Pomalo kao što danas moderna Kina štampa novčanice sa Maovim likom, iako od Maoizma nije ostalo gotovo ništa, osim vladajuće političke partije. Rimski imperatori su svi odreda utiskivali svoj lik na metalne novčiće. Novac je bio i ostao jedina roba opšte potrošnje sa kojom je prosečan čovek u svakodnevnom dodiru na svim geografskim širinama. Ova prilično banalna istina promiče nezapažena građanstvu zaokupljenom problemima poravnanja privatih i javnih računa (spoljnog i unutrašnjeg javnog duga).

Zelena EU: Efekti Shale revolucije

(Savetuje se propedeutsko čitanje mog prethodnog dnevnika „U isti koš“)

Mi smo pametniji. Oprezniji. Zeleniji. Eto, i ja sam sigurna da smo zeleni. Još uvek jako zeleni. Zeleni u onom smislu u kojem me je moja baka kao dete kočila, kad sam verovala da sam narasla i dorasla. „Još si ti zelena, pile moje“, govorila bi mi, lukavo se smešeći.

Zašto smo zeleni? Imamo Ets!

Baš zato! Ets lepo zvuči: Emission trading system. A i namera je plemenita. Uveden 2005. godine, kao komplement mera orijentisanih na promociju obnovljivih energetskih izvora, sistem se sastoji u kupovini prava na emisuju određene količine polutanta (zagađivača) u atmosferu. Svi proizvođači električne energije na gas ili ugalj zagađuju atmosferu, te su obavezni da na EU tržištu kupe pravo na zagađivanje srazmerno količini proizvedenog i oslobođenog ugljendioksida.

U isti koš

Po stopi rasta, po obimu javnog duga u odnosu na BDP, po efikasnosti javnih institucija i po mnogo čemu drugom - Italija je završila na dnu EU rang liste, zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom. Zašto sa Slovenijom i Hrvatskom, a ne sa Bugarskom, Rumunijom ili Grčkom?
Šta te tri članice EU imaju zajedničkog, a nedorečenog?

Geografski faktor – Jadransko more, nad kojim bdi budna svest zelenih. Pod plavim pokrivačem se skrivaju milijarde tona gasa i nafte. Tehnologija ekstrakcije shale-gasa je spremna, ali kako „slomiti“ nerazumni otpor brižnika za „okoliš“?

Izlaz iz duboke krize i teškog javnog duga je na domaku ruke. Investicije u shale-gas tehnologiju, u izgradnju novih lučkih terminala za degasifikaciju , novih gasovoda prema EU zemljama, nestrpljivo čekaju.... U modernoj globalnoj ekonomiji vreme je novac i čekanja nema. Zapadnoevropske i američke energetske sestre imaju mišićavu braću. Dovoljna su tek dva uppercuta za inverziju energetskog streaminga. Prvi će izbaciti Gasprom sa EU tržišta, jer se ne može tolerisati energetska zavisnost EU zemalja od Rusije. Kako će to ići već se vidi – progresijom ekonomskih sankcija.

Slučaj Građanina S.T.

Građanin S.T. je nadareni i produktivni pripovedač i romansijer, osnivač i urednik kulturnih časopisa i promoter kulturnih manifestacija, koji, uprkos svemu, stoički, bezumno i tvrdoglavo uporno nastavlja da živi i radi u Kikindi.
Građanin S.T, uprkos krupnih nedaća, veruje da u dubokoj severnoj provinciji još uvek ima života. Statistike ga ne brinu, ili ih ne čita, kao što ih ne čitaju ni gradski čelnici. Na opštinskom sajtu, pod naslovom „matičarska služba“ može se pročitati (tek za primer) da je u periodu 03/10/2013 -14/10/2014 rođeno šestoro dece, a da je umrlo preko četrdeset građana: 0,14 rođenih na svakog umrlog. Mladi iz Kikinde odlaze, osnivaju drugde svoje porodice, u Kikindi ne podižu više svoj podmladak.
Građanin S.T. je mlad čovek sa diplomom filozofskog fakulteta, oženjen i otac dece u predškolskom dobu. Dvaputa je bio imenovan za direktora Kulturnog Centra u Kikindi, i dva puta je bio naprasno smenjen.
Prvi put su ga smenili radikali pre desetak godina, drugi put su to bili isti radikali, kamuflirani u naprednjake. Drugi put je to bilo juče.

Najkomentiraniji članci

Najčitaniji članci