Uhvati kokoš

• Dnevnik Julijana Mirkov - Uto, 16/08/2011 - 22:33
• Glasujte
  22 Up Down
• Komentari 29 dodaj komentar

Na plaži trešti disco-music, dj mixira do besvesti istu, beskrajnu ritmičku sekvencu, publika u kupaćim gaćicama i kostimima, skladno pomodnom, magičnom, kolektivnom ritualu diže ruke, mlatara po vazduhu, u redovnim vremenskim razmacima udara par puta dlanom o dlan, pa premešta ruke na kukove kojim opisuje dva – tri kruga u vazduhu, poskoči jedanput ( a možda i dvaput) i ponavlja sekvencu okrenuta prema novom kardinalnom punktu. U nedogled. Grupi igrača su se pridružila i dečica od 5-6 godina, poneki dedica i bakica, te pozamašne mamice. Poskakuju dok im trbušno salo veselo poigrava iznad minimalnog kupaćeg kostima. „Uhvati kokoš“! (Acchiappa la gallina - u dijalektu "ciapa la gallina"), hit kupališne sezone.
Osluškujem razgovore pod suncobranima: nove elektronske igrice za dečicu, jedna petogodišnja devojčica je izgubila mamu na plaži i već sat vremena plače na policijskoj postaji, boranija za ručak - dijetalno, jedna starija gospođa upituje susede da joj pričuvaju stvari dok skokne do bara – „ne možemo – idemo u vodu“, odgovaraju.
Radio niko ne sluša (na sreću!). Novine niko ne čita (blago njima). Spoljni svet se završava pod senkom suncobrana.
Napolju pljušte drastične, zakasnele i verovatno beznadežne mere spasavanja dužničkog monetarnog sustava od naleta nepoverenja poverilaca. Seče se po platama, penzijama, otpremnini, zdravstvu, socijalnom staranju za ugrožene.....Igra se poslednji "manche" finansijskog pokera. Blefira se na svakoj strani. Neko u ruci već drži „četiri keca“ i opako čeka. Nije na plaži.

Od poslednje krize 2008. godine do danas jedini „business“ koji se vrtoglavo umnožio su radnjice specijalizovane u kupovini „lomljenog“ zlata. Nikle su na hiljade. U centru i na perifieriji. Uz ogromne reklamne troškove: njihovi billboard-i su preplavili reklamne prostore: „Otvoreni smo i avgusta!“ “ Prodajte zlato i pođite na letovanje!“ Zlato se kupuje na svakom uglu, ali investiciono zlato nijedna trgovina ne prodaje! Gde to zlato odlazi?
Uistinu, poneko je u poslednjih godinu dana krenuo u prodaju fizičkog, investicionog zlata (neobrađenog zlata čistoće 99.99%). Nemačka firma „Gold to Go“ je instalirala „zlatne“ bankomate ( Gold ATM) u bar dvadesetak gradova širom sveta i prodaje zlatnike i čisto zlato u različitoj gramaturi.
Za povlačenje fizičkog zlata iz „zlatnog“ bankomata (Gold ATM) treba imati kreditnu karticu koja je u stanju da jednokratno isplati sumu od 1.000 do preko 2.000 evra, u zavisnoti od gramature koja se kupuje i od cene zlata na Londoskom tržištu. Male gramature (manje od 20 gr) su preskupe, jer je na njih trgovinska marža previsoka. Razumna marža od 7% se praktikuje tek na gramature veće od 20 grama. Kako se radi o čistom, neobrađenom zlatu, ne plaća se PDV.
Drugi privatni entiteti su organizovali „ digitalne zlatne kreditne kartice“, iza kojih ne stoji monetarni depozit u nekoj papirnoj i dekretnoj valuti (fiat money) , već fizički zlatni depozit. Dobrostojeći i verovatno dalekovidi subjekti su otvorili „depozit u fizičkom zlatu“ koji se čuva u sefovima pod planinskim masivom San Gottarda u Švajcarskoj. Plaćanje „digitalnom zlatnom karticom“ se obračunava u fizičkom zlatu, koji se seli iz depozita kupca u depozit prodavca. Cena kupljene robe i cena grama zlata se obračunava po tekućoj berzanskoj ceni na Londonskoj berzi (LME).
Sigurno ste već primetili da je sistem zasnovan na trampi (nova tašna za 15 grama zlata, recimo). Trampa nigde nije zakonom zabranjena – to je privatni pravni ugovor između dve strane, koje mogu odlučiti da se ne služe dekretnim novcem, nego jednostvno direktnom razmenom jedne robe za drugu robu. Jer zlato je roba! Doduše univerzalna roba, kako ju je nazivao Marks, ali ipak roba.
Ono što me brine pod suncobranom je Greshamov zakon – loš novac izbija iz opticaja dobar.
Dekretni novac zasnovan na dugovnim obećanjima bez pokrića, koji se obnavlja novim i još masivnijim zaduživanjem tone. Alternativa bi bila u zlatu. Kupovina investicionog zlata je liberalizovana od 2000 godine. Banca d’Italia bi morala objaviti spisak subjekata ovlaštenih da prodaju investiciono zlato. Na sajtu postoji i link, ali spiska više nema: „Ova stranica je skinuta sa servera!“
Začarani krug se zatvara. Poverenika je sve manje. Sve je manje ljudi koji su spremni uložiti svoju ušteđevinu u državne dugove. Okreću se jedinoj istorijski poznatoj alternativi: kupuju zlato i postavljaju osnove novom „zlatnom važenju“. Historia magistra vitae! Od državne monetarne politike neće mnogo ostati. Znamo za sigurno da je tokom vekova „zlatni standard“ bio mnogo puta ukinut, ali da se uvek prepotentno vraćao u rasponu kraćem od 42 godine.
Živimo u 39. godini dekretnog novca i bezprimernog gomilanja državnih dugova. Ne samo u Italiji.
Pod suncobranima se prijatno ćaska. Građani-potrošači su opušteni, letuju. Možda na kredit. Možda su prodali „lomljeno zlato“. Ili koriste poslednje ušteđene rezerve. More je mirno, sunce prži, mladi igraju „salsu“, dj urla, ritam kovitla tela u kolektivnom transu. „Uhvati kokoš!“

• Dnevnik Julijana Mirkov - Uto, 16/08/2011 - 22:33
  
• Komentari 29
• 1526 čitanja
  Pošalji poruku autoru
  dodaj komentar