pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

O gađenju - ako vam se gadi, onda dobro.

Osećaj gađenja je nesumnjivo kompleksan osećaj.Njegovo javno manifestovanje izaziva gotovo trenutni osećaj gađenja nad gađenjem.Ta pandemijska mogućnost prirode gađena mora se uzeti za ozbiljno.Lanćanost reakcije u susretu sa osećajem gađenja je odbrambena reakcija Kolektivno nesvesnog, koje gađenje doživljava kao opasnost. Ali šta ako je sve zaista –gadno? Nije li onda moguće da kolektivno nesvesno tada, pred izvesno nemogućim da izmeni predmet i prirodu objekta tog gađenja (to zato što je gotovo uvek ona sama taj objekt), to Kolektivno, obavi (i to se naravno i dešava) konverziju gadnog u prihvatljivo, odnosno u ne-gadno?Na taj način, sveukupno gadno, postaje sveukupno ,,dobro,,. I onaj, pojedinac naravno, koji je iz nekog razloga propustio ili odbio da prihvati tu konverziju Kolektivnog, nastavlja da se gadi izazivajući gađenje onih drugih, pri samoj svojoj pojavi.Gadeći se pred gadnim, on sam postaje Gadan za gadno, koje se manifestuje kao Kolektivno –dobro.
Tako, imam utisak, gađenje postaje jedini parametar onoga što nas određuje pred ,,dobrim,,. I dok je (gadan) pojedinac u stanju stalne uznemirenosti pred gađenjem, i stoga i prezrenjem nad onim koji se gadi, Kolektivno nesvesno uživa u stabilnosti (moralnosti) ne-dobrog.
Moguća pandemičnost u prirodi gađenja u ovoj konverziji Kolektivno nesvesnog se pokazuje kao irelevantna s obzirom na ireverzibilnu prirodu te konverzije.Jasnije, obrnut proces nije moguć.Tako kvantitet određujuće Kolektivnog stvara definitivnu destrukciju društvenog, kao privida kretanja (Istorija), ali kretanja u ,,stajanju,, odnosno dehumanizovanog i amoralnog koje je u obrnutoj proporciji sa prividom ,,dobrog,, i ,,moralnog,, odnosno Humanog.
Osoba koja se gadi, kojoj se gadi, postaje tako u socijalnom smislu ekskluzivno subverzivna, a u etičko-estetskom smislu definitivno amoralna, odnosno ružna.
Pozicija subverzivog gađenja određena je ,,duhom vremena,, koje svojom formom (estetsko) bira vrstu gađenja u odnosu na Gadnog.Ono je metaforičko-apstraktno, Kafka, ali i brutalno-bizarno, Inkvizicija ili na primer Sibirske imaginacije J.V.Staljina.
Gađenje, sve do bukvalnosti povraćanja, se tako verifikuje kao jedini mogući parametar identifikovanja humanog, odnosno lepog.