pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Rodili su me!?
Dali su mi ime.
Smestili u etničku,rasnu i kulturnu određenost!
Baba me ukrala, odnela u crkvu i krstila, te tako učinila hrišćaninom!?
Nisam dakle ni pustio sisu, a već sam bio određen i definisan za sva (moja) vremena!

Ja o tome nisam imao pojma, te mi nije ni smetalo, u prvo vreme.
Onda su me obrazovali.
Ni to mi nije smetalo...na početku.
Ali, morali su da znaju!
Nisu na to imali pravo!
Morali su da znaju da se ja možda neću složiti. Jednoga dana.
I onda se nisam složio.
Ali baš.

Tako sam počeo da se bunim.
Gledali su me sa podozrenjem, svi. I moji.
Vremenom su počeli da me sažaljevaju, svi. I moji.
Ja sam se međutim, bunio.
Kako da odustanem od svojih prava?
Eto, neću.

Obično bih se tako pritajio, pod nekom klupom u školi, pijačnom tezgom,
sačekao trenutak i iskakao, na prepad.
Sasuo bih im sve, ko` mačem!
Nisu mi smetali zatečeni osmesi neugodnosti prisutnih gospođa,
nekakav gnev muškaraca čiji su pogledi tražili uniformu.
Ništa! Ja sam sekao svojim pravima!
S pravom!

Ponekad bih međutim, samo izašao iz svoje senke, elegantno, lagano
i jednostavno bih otišao bez reči!?
Ostavljao bih ih same, bez mene.
Znao sam da ih to nagriza.
Neka.

Bilo je tu i nekih pogodnosti.
Uvek se nađe neka koju za razliku od drugih
privlači ta izopštenost .
To sam koristio.
S pravom.

Tako sam uskraćen za sve, ipak dobijao po nešto.
Malo, ali iskreno.
Retko, zato dragoceno.
Tu sam bio zadovoljan sobom.
Privremeno.
Bar.

Odlazio bih i tada lako,
u njima već opravdan svojim pravom,
nisam smeo da ih razočaram.
Očekivale su to od mene.
A baš mi se, ponekad, ostajalo.

Razbacan tako, plutao sam u sebi samom,
barokno moćan, nasilan u svome pravu.
Njihovo sažaljenje , hrana mog prezira,
spokoj mog nežnog uzglavlja.
Ustajao sam tako, oran, radostan.
Sekao sam ih po ceo dan.
S pravom.
Sve!

Baš sam bio u zamahu, spreman
da ih slistim još, još jednom, njih koji me nisu pitali,
koji su znali ime da mi daju, rod da mi odrede,
bez mene, čujte, BEZ MENE!
Baš sam žario oganj svog bunta, mog prava,
baš sam....čuo sam u sebi svoje ime, svoj rod i veru,
i sećam se, vrisnuh ozaren i sjurih se u krv.
Potpuno.