pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Pohodi nastavljeni. Divizije novca prešle granice, odavna, fronta nema, stižu nove, čak i Hypo. Popkultura blista, ništa se ne baca, pretjerani sentimenti, podstrekači, nekoliko američkih homoseksualaca, bi se šokirali. Velik promet na granicama, nije jednosmjerno. Zbrka veća nego očekujemo, nešto iznenadi i u najsigurnijim pitanjima, obično prekasno, osuđeni na bajanja. Optimizam, ni jedna igra nije završena, iskustva i iscrpljenje, rasterećenja. Koncepcija i strategija više nema, zapravo nije ni bilo, mislili ste bar je isplaniran prostor, je za Rima, a sad, harmonika svira. Kapital je odavna prešao granice, kad se pjevalo obrnuto, to se znalo, nove snage prodiru i dalje. Mirno teku rjeke. Osvajanja teku. Par krokija. Pretovarena dama, sve više se traži i davi a sve manje omogućava. U osnovi nesporazumi i sentimenti, sporedne stvari, popkultura. Damu se donekle i razumije, ništa ekskluzivno a ni nevina nije, a kočijaši, njih slabo. Kočijaša puno i sve preekskluzivno, a malo koga to zanima. Isto, samo drugi. Dama je Engelsova tekstilna tvornica, šije. Analitičar uočava raskorake, što se više šije to to nije. Rastu razine, menadžeri i svi drugi. Stvar je rastegnuta. Isto, samo scena. U igri obični sastojci sigurnosti, novca, raspodjele, tehnike i nešto igre. Povremeno glazba, ipak zbrka. X i Y su na rubovima, X je izdanak Y-a a i Y je izdanak Y-a, H jedno i drugo, N jedno i drugo i treće, al to nije važno, S jedno i treće al u sjeni, drugi slično. Svi zaokupljeni. Rekao je. Ali ciklus završava, kakva drama?