pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Rodili su me!?
Dali su mi ime.
Smestili u etničku,rasnu i kulturnu određenost!
Baba me ukrala, odnela u crkvu i krstila, te tako učinila hrišćaninom!?
Nisam dakle ni pustio sisu, a već sam bio određen i definisan za sva (moja) vremena!

Ja o tome nisam imao pojma, te mi nije ni smetalo, u prvo vreme.
Onda su me obrazovali.
Ni to mi nije smetalo...na početku.
Ali, morali su da znaju!
Nisu na to imali pravo!
Morali su da znaju da se ja možda neću složiti. Jednoga dana.
I onda se nisam složio.
Ali baš.

Tako sam počeo da se bunim.
Gledali su me sa podozrenjem, svi. I moji.
Vremenom su počeli da me sažaljevaju, svi. I moji.
Ja sam se međutim, bunio.
Kako da odustanem od svojih prava?
Eto, neću.

Obično bih se tako pritajio, pod nekom klupom u školi, pijačnom tezgom,
sačekao trenutak i iskakao, na prepad.
Sasuo bih im sve, ko` mačem!
Nisu mi smetali zatečeni osmesi neugodnosti prisutnih gospođa,
nekakav gnev muškaraca čiji su pogledi tražili uniformu.
Ništa! Ja sam sekao svojim pravima!
S pravom!

Ponekad bih međutim, samo izašao iz svoje senke, elegantno, lagano
i jednostavno bih otišao bez reči!?