Došlo je vrijeme da si jednom u lice skrešem ono kaj me ide. Slijedeći naputak jednog ministra jedno jutro pogledam se v ogledalo ili po naški v špigl. Jedno oko je vidlo sliku pristalog muškarca 60-tih godina, a drugo (ono bez dioptrije) nešto kaj se riječima opisati neda. Za pet rana Božjih ma koji sam ja? Onaj kaj ga vidi lijevo oko ili onaj kaj ga vidi desno oko ? Tko sam pravi ja? Počinje blaga nervoza koja prerasta gotovo u paniku kad sam se zapital. A kak se ja tak vidim, kak me drugi vidiju ? Kaj si misle o meni ? Pa kaj su u pravu neke dnevničarke i dnevničari s pollitika.com kaj mi zmišljaju razne pridjeve? A ja bogec samo sam rekel onak kak je bilo i kak je sad.
Kakav sam ti ja vražji jugonostalgičar, komunjara, četnik, velikosrbin i kaj ti ga ja znam kak me jedan KRSTIL. Ak si za nečim nostalgičan onda mora da ti je bilo lepo to kaj te tera v nostalgiju.
