pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Prominila se danaske vlast u Evropi i na vlast se popeja dobri naš Šarko , pa nan sade s „ ovozemaljski Elizejski livad“ on liferuje svitsku pulitiku, umisto one mrske i neprijatejske Ljubljane (koji su nas nako blokirali u "otvaranju i zatvaranju", a sada nemilice fauliraju ovogodišnji turizam).

Ovaj dobri naš Šarko me podsitija na onu lipu pismicu Jakše Fiamenga (koju je skrojija 18. - 19. 05. 99 u vlaku Split - Zagreb, živo ometan navijačiman 'Ajduka' i njiovon pismom „Gazi purgere“):

U životu sve je samo dokle dura za vrat zgrabi ona crna ura
ja ću ne znan di ću, on u pasjen raju
anđele će pratit da mu čagod daju
neće tribat mlika, samo kost i voda
drugo ionako dobri Bog nan doda
Čovik je čovik, a pas je pas
Za sve to vridi - ne i za nas
Piva se, laje u isti glas
Čuča nas vrime, prileti za čas
Dobri moj Šarko, moj čovik i pas
E, moj Šarko<(cite>

Dobri naš Šarko u zanje vrime se bija napatija, jerbo je osta bez žene. More bit da je zato zaslužija raj, pa je na dar dobija cilu Vrancusku (a sad i cilu Evropu). Još je ka đontu dobija još lipju ženu, i to glumicu koja kad piva šapje nježno i senžualno, da te lako smantra kaka Odisejeva sirena.

I sada nan nji dvoje pridsidaju Evropon, i lipo, baš "šansonski" lipo pivaju - udaraju kontru onoj divjačkoj klapi ispo' volta:

"Vjerujem da je interes Europe širenje na Balkan. No ne može se širenjem rušiti Europu. Ako se ne želi Lisabon imat ćemo sporazum iz Nice, Europa 27-orice bez Hrvatske".

Čovik se more veselit, kad život potvrdi nešto šta je prognozira (ka ja u prvoj "Klapi ispod volta"). Ma, more se i rastužit kad pogodi lošu vist. Al ja ne znan bil se sad veselija oli tužan bija, jerbo još ne znan jel nan Šarko otpiva ništo lipo oli ružno. Bilo kako bilo, za balkanske uši „rvacki macimudana“ to je pisma koja svetogrdno distonava, jerbo nan se sad lipo otkriva kolko su nas cilo vrime lagali, kolko nas još lažu, i triba bit svistan da ćedu nas jope lagati - jerbo ništa drugo ni ne znadu.

A to tako nejde. Nije niki velki problem šta lažu - nek lažu - pa svi to manje-više činidu. Al je nezgodno šta nas lažedu oni koji snosidu najvećju odgovornost za budućnost. Za nas starije to i onako višje nije tolko važno – jerbo „u životu sve je samo dokle dura, dok nas za vrat ne zgrabi ona crna ura“. Ma se bojin da će naša dica s vakizin „macimudaniman“ samo „u pasji raj, da anđele prate oće li in čagod dat, jerbo neće bit mlika, vengo samo kost i voda“.

I još nan je dobri naš Šarko na kraju lipo otporučija:

"Neće biti proširenja Europe ako ne budemo mogli reformirati institucije".

Lipo, baš je lipo Šarko reka! Ali još liplje bi bilo kad bi ode bija niko ko bi od njega moga štagod naučit. Ma se sve bojin, jerbo su ovi naši "macimudani" ko cvrčci iz one vrancuske basne (sve u vrancuskom stilu a La Fontaine ) koji bez veze cvrčidu ispod evropski volat, i nećedu svatit šta Šarko oće reć, a on nan je lipo, razumski poručija da:

"...neće ni Rvacke biti ako ne budu mogli reformirati svoje inštitucije"

A more bit da je Šarko svatija da oni to ne meredu svatit! Pa ji je boje držat šta daje! Jerbo su gori od Bugarii Ruminji i mogli bi lako i cilu Evropu spizdit !!