Tagovi

"Veli?anstvena proslava" i još ponešto

Dnevnikom "Dan ovoga i onoga" (http://pollitika.com/dan-ovoga-onoga) najavio sam proslavu ne?ega ?emu bi zapravo, da nismo licemjeri, najviše odgovarao naziv Dan izgona Srba iz Hrvatske, u ?avoglavama u oganizaciji "domoljuba a ne ustaše", notornog Marka Perkovi?a Thompsona, ?ovjeka kome je ustašovanje donijelo enormno bogatstvo.
Pa onda eto mali dio tog bogatstva svake godine žrtvuje prire?uju?i u ?avoglavama, alternativnu, tobože izvornu, proslavu Dana domovinske zahvalnosti, Dana pobjede i Dana branitelja, a zapravo ustaški dernek, jer onu proslavu u Kninu "prire?uju veleizdajnici", oni koji su izru?ili "najbolje me?u nama" na milost i nemilost sudu u den Haagu, naravno samo zato što su Hrvati, ta zaboga zašto bi drugo!?
MPT i svake godine brojniji njegovi gosti dobro znaju da je u DR ponovo stvorena NDH i da su u tom ratu ustaše pobijedili, izagnali više od pola hrvatskih Srba, istinaibog žale?i što srpsko pitanje u Hrvatskoj nisu mogli riješiti po receptu "tri tre?ine" doglavnika Mile Budaka.

Ne znam kolike su se sve "eminencije" s javne i politi?ke scene RH pridruživale proslavama, valjda dana novouspostavljene NDH, ako ?emo suditi po ikonografiji, ali bilo je tu i ministara, i predsjedni?kih kandidata, brojnih ?lanova vladaju?ih ali i opozicije, ove godine je glavna zvijezda bio gradona?elnik Zagreba, uvjereni antifašist ustaške provenijencije.
Sve je vrvjelo od ustaških kapa i znakovlja, orio se "Za dom spremni!", ?uveni "pozdrav domovini", orgazmiralo se pjevaju?i "Juru i Bobana" i "Jasenovac i Gradiška Stara" ispod slika "hrvatskih svetinja" Tu?mana, Šuška, Norca i Gotovine uz obilne koli?ine brlje iz boca s poglavnikovim likom na etiketi.
I sve se to tamo dobro vidjelo i "ljude u crnom" i štandove sa "U" suvenirima i dobro se ?ula dreka ekstati?ne gomile, a jedini koji ništa od toga nisu ni vidjeli ni ?uli su policajci PU Šibensko-Kninske, tako da sad MUP, na temelju bezbrojnih fotografija i onoga što su zabilježile TV kamere, objavljuje stanovitu potjernicu za onim "razdraganim" sudionicima "proslave" koji se nisu libili nasrnuti na ekipu HTV, koja je poznata kao "boljševi?ka i srbo?etni?ka", promotorica "svega onoga što je protuhrvatsko".

Nema reakcije ni prigodni?arskih antifašista, predsjednika države i Vlade, da barem formalno osude podivljali fašizam kojemu su svojim "hodo?aš?ima" na Bleiburško polje, nesvjesno ili svijesno, svejedno, pružili podršku.

Nikad se s tribina maksimirrskog stadiona nije gromkije orilo "Ubij, ubij Srbina!" kao na zadnjoj utakmici "Dinama" s moldavskim "Sheriffom".
I nikom ništa!
E sad, za pretpostaviti je da je UEFA to registrirala i da ?e, ako je, uslijediti drasti?na kazna radi "iskazivanja rasne i druge mržnje i netrpeljivosti", a mi znamo da ?e nas kažnjavati samo zato što smo Hrvati, zar ne.

Pa onda kolona profesionalnih komemoratora, probisvjeta zbrinutih na teret umirovljeni?kog fonda, kre?e položiti vijenac svojem poginulom suborcu, a ustvari u osvetni?ki pohod na Srbe-povratnike, jer da nije tako ne bi se prolaze?i kroz selo ve?inski nastanjeno Srbima pokazivao "srednji prst" i krenulo u napad i razbijanje lokala zato što je jedan od Srba okupljenih ispred lokalnog kafi?a na "pozdrav" srednjim prstom uzvratio "pozdravom" s tri prsta, iskazuju?i tako "nepoštovanje prema poginulom hrvatskom branitelju".
Pa što ?eš drugo nego prisutne "?etnike" premlatiti i razbiti lokal.

Itd. itd.

Pitam predsjednika RH i predsjednicu hrvatske Vlade dokle misle zatvarati o?i pred fašizmom koji pred našim o?ima buja, potvr?uju?i djelom rije?i predsjednika Srbije kojima je okarakterizirao "Oluju"?
Što je to gospo?o predsjednice hrvatske Vlade što je neupitno, što se to ne smije revidirati, zašto to jedan Šušak ne bi smio biti dovo?en u pitanje? Pa i Tu?man?
Ho?ete li istu mantru mantrati i u slu?aju eventualnih osu?uju?ih pravomo?nih presuda Gotovini, Marka?u i ?ermaku?
Takva presuda zna?ila bi da je postojanje ZZP nedvosmisleno dokazano.
Ne?ete priznati eventualnu osu?uju?u presudu? Što?
Bit ?ete na tragu vašeg prethodnika koji je izru?io Gotovinu iako je "znao" da je on nevin?

Ili ?ete opet ?ekti reakciju EU i primiti zvu?nu pljusku da bi se potom išle poduzimati neke mjere zato što to od nas traže "osvjedo?eni mrzitelji svega hrvatskog", jer je ina?e ustaštvo, ta hrvatska ina?ica fašizma, prvorazredni hrvatski interes!?

Komentari

U početku sam mislio da si

U početku sam mislio da si krivo informiran, da ne poznaš ni malo povijest ovih naših prostora ''BALKANSKIH'' ali ne ti si očito zaveden opasnom ideologijom, gdje smo uglavnom svi Hrvati ''Ustaše'' a srbi jadan narod nad kojim mi Hrvati stalno činimo genocid.
Daj već jednom progledaj pa češ vidjeti da su na ovim prostorim svi činili zločine, ali istina je ta da su srbi maltretirali i ubijali nas Hrvate za vrijeme Kraljevine Jugoslavije.
Reakcija na to je bilo proglašenje NDH u Bjelovaru, pa zatim u Zagrebu, razlog: to je u onim trenucima bio jedini način da se Hrvati zaštite od nasrtaja žandara Kraljevine Jugoslavije.
Činjenica je i to da još 1943. s Titom nisu htjeli razgovarati ni Čerčil ni Staljin zato što su kako kažu bili najobičnije grupe bandita.
To su činjenice i žao mi je vas koji to još uvijek nemožete prožvakati.
Istina je i da su sve strane ( Ustaše, Četnici i Partizani ) počinili mnogo zločina na ovim prostorima, tu knjigu zbog onih koji to neznaju još jednom treba pročitati i konačno ju već jednom zatvoriti.
Zato nemožeš pričati da je proslava dana pobjede i dana Hrvatskih Branitelja u Čavoglavama bila Ustaški dernek jer je desetak pojedinaca stavilo ustašku kapu na glavu, nemaš prava a niti razloga Hrvatske Branitelje nazivati PROFESIONALNIM KOMEMORATORIMA I PROBISVIJETIMA, i pritom reći neistinu da isti nisu išli položiti vijenac svom
poginulom suborcu več u osvetnički pohod protiv srba povratnika.
Da do sukoba je došlo kad su koloni koja je prolazila mjestom lokalni srbi povratnici pokazali tri prsta a potom i srednji, šta bi trebali po tvom dopustiti da nas srbi pojedinci u sred ''Hrvatske'' ponovo provociraju sa ista ona tri prsta s kojima su kretali na Vukovar.
Mislim da bi mrak. trebao tolike neistine sankcionirati, jer jednostavno bespotrebno se podižu tenzije zbog ljudi koji uporno iznose neistinu, jer nemogu prihvatiti da Jugoslavije nema niti će je više ikada biti...

Tko je glasao

U početku sam mislio da si

U početku sam mislio da si krivo informiran, da ne poznaš ni malo povijest ovih naših prostora ''BALKANSKIH'' ali ne ti si očito zaveden opasnom ideologijom, gdje smo uglavnom svi Hrvati ''Ustaše'' a srbi jadan narod nad kojim mi Hrvati stalno činimo genocid.
Krivo, meni nije na kraj pameti prozivati sve Hrvate ustašama, ali vas, ustaše, filoustaše i kriptoustaše, opravdano zovem tako.

Daj već jednom progledaj pa češ vidjeti da su na ovim prostorim svi činili zločine, ali istina je ta da su srbi maltretirali i ubijali nas Hrvate za vrijeme Kraljevine Jugoslavije.
Reakcija na to je bilo proglašenje NDH u Bjelovaru, pa zatim u Zagrebu, razlog: to je u onim trenucima bio jedini način da se Hrvati zaštite od nasrtaja žandara Kraljevine Jugoslavije.

Neistina!
Žandari u žandarskoj državi, Kraljevini Jugoslaviji, nisu se drugačije ponašali u Čačku, a drugačije u Sisku. I tamo i ovamo znali su ubiti "prestupnika u bekstvu" i mislim da baš nisu provjeravali njihovu nacionalnu pripadnost.
I na kraju koliko su to Hrvata "srpski žandari" ubili, da je radi toga trebalo smaknuti koju stotinu tisuća Srba u logorima smrti i u ustaškim "operacijama čišćenja terena" u tzv. NDH?

Činjenica je i to da još 1943. s Titom nisu htjeli razgovarati ni Čerčil ni Staljin zato što su kako kažu bili najobičnije grupe bandita.
To su činjenice i žao mi je vas koji to još uvijek nemožete prožvakati.

Tvoje "činjenice" se valjda zasnivaju na istini a ta je da su Saveznici u to vrijeme potpuno odustali od podržavanja "Kraljevske vojske u otadžbini", četnika Draže Mihailovića, raspoznali "najobičnije grupe bandita" kao jedine autentične borce protiv fašizma i za oslobođenje zemlje i imali svoju vojnu misiju pri VŠ NOV i POJ.

Ti pronosiš laži, jer u Srbu, povodom obilježavanja Dana ustanka, nije bilo nikakvog srbovanja, a kamo li nekoga s četničkim obilježjima, dok u Čavoglavama jest bio ustaški dernek, a profesionalni "komemoratori" su prolazeći kroz Suvaju pokazivali mještanima "srednji prst" i nakon što je jedan gost ispred mjesnog kafića uzvratio "pozdrav" podižući tri prsta, odmah krenuli u fizički obračun.

Prema tome jasno je vidljivo da pribjegavaš lažima i da si krajnje nedobronamjeran i tendenciozan, a na takvim osnovama argumentirana rasprava nije moguća.

Tko je glasao

I na kraju koliko su to

I na kraju koliko su to Hrvata "srpski žandari" ubili, da je radi toga trebalo smaknuti koju stotinu tisuća Srba u logorima smrti i u ustaškim "operacijama čišćenja terena" u tzv. NDH?

ma da, ni manje ni više nego "koja stotina tisuća"
ajde, ajde, iz kojeg udžbenika ti to prepisuješ?

Tko je glasao

ma da, ni manje ni više

ma da, ni manje ni više nego "koja stotina tisuća"
ajde, ajde, iz kojeg udžbenika ti to prepisuješ?

Pa hajde, daj mi ti šapni koliko su tebi rekli oni, sveci a ne zločinci, iz kaptolske Kurije IV?
Preporuči mi Vicu Vukojevića kao izvor.

Tko je glasao

kao i obično, od odgovora

kao i obično, od odgovora niti "o"

Tko je glasao

Šibenski biskup na misi u

Šibenski biskup na misi u Kninu, kako prenosi H-alter

Šibenski biskup rekao je u Kninu da je u strašnom ratu bilo zala i zločina i s naše, braniteljske strane, te je pozivao na kajanje, oprost i povjerenje
Šibenski biskup Ante Ivas, koji je danas, u Kninu predvodio misu povodom Dana domovinske zahvalnosti, u svojoj je propovjedi naglasio kako smo djeci i mladima dužni obrazložiti cjelu istinu o našoj povijesti, neobojenu ideološkim bojama ili političkim potrebama, neosakaćnu ili nasilno prepravljenu.

Rekao je da nema jasne želje i volje da se nepristrano i bez strasti obznane istine naše povijesti. Hrvatsku je, po biskupovim riječima, trebalo vjekovima braniti od ropstva i jarma - od mletačkog, turskog, austrougoarskog, jugoslavenskog, nacističkog, ustaškog, četničkog, fašističkog i komunističkog pod znakom "crvene zvezde", koju su i mnogi istinski antifašist morali nositi protiv svoga uvjerenja. Tu istu "zvezdu" pamtimo kako je rušila i pomagala agresore i rušitelje ove zemlje, rekao je biskup Ivas.

Treba jasno ponavljati istinu da je velik dio Hrvatske bio otet i okupiran od onih koji su kroz duge godine od Memoranduma do nedalekog hrvatskog Kosova,(pokraj Knina) stvarali i širili atmosferu ugroženosti srpskog naroda u Hrvatskoj i ignorirali sve njezine legalno izabrane institucije, dodao je. U nastavku, napomenuo je da treba ponavljati i "istinu" da su nam od matice zemlje nasilno otrgnuli, kako su govorili i još govore, "svoja vjekovna ognjišta" te stvorili tzv. SAO Krajinu u kojoj su na najpoganskiji način porušeni i uništeni svi hrvatski kulturni spomenici, a etnički su očišćeni cijeli dijelovi Hrvatske. A sve se to, kako je ocijenio, događalo pred očima europskih promatrača.

Kad su propali svi pokušaji mirnog riješenja, svi pregovori za domaćim i međunarodnim pregovaračkim stolovima te kada drugačije nije bilo moguće, Oluja je morala krenuti, tvrdi šibenski biskup Ivas. Vlasti tzv. SAO Krajine, kako je kazao, pripremali su narod da u slučaju dolaska hrvatske vojske masovno isele, a kada je krenula Oluja pozvali su i organizirano poveli većinu naroda da iseli. Prisjetio se i pokojnog šibenskog biskupa Srećka Badurine, kojem su europski promatrači prije Oluje navodno kazali kako im je episkop u Kninu rekao da će, ako ih napadne Hrvatska vojska pozvati narod da iseli, unatoč pozivima HV-a i predsjednika Tuđmana da ostanu.

Prisjetio se i kako je pokojni biskup Badurina tada, kao i drugi biskupi, žalio što je u tom strašnom ratu bilo zala i zločina i s naše braniteljske strane te je pozivao na kajanje, oprost i povjerenje.

Osvrćući se na pripreme za ulazak Hrvatske u EU, biskup Ivas je ocijenio kako sadašnja europska zajednica, unatoč gospodarskih i političkih prednosti, pati od duboke krize vrednota. Važno je da naša vlast i pregovarači temeljito, pravodobno i objektivno informiraju cijelu javnost, ne samo o tijeku pregovora, već i o tome što pojedina rješenja mogu značiti za budućnost države, naroda i građana, poručio je šibenski biskup Ante Ivas.

Misi su nazočili predstavnici najvišeg državnog vrha među kojima su bili predsjednik Ivo Josipović, premijerka Jadranka Kosor, predsjednik Sabora Luka Bebić, članovi Vlade i Hrvatskog sabora, vojnog vrha na čelu s načelnikom GS OS generalom zbora Josipom Lucićem, predsjednica Ustavnog suda Jasna Omejec i brojni drugi.

luka

Tko je glasao

Sibenski biskup na

Sibenski biskup na misi.....
kao da je uopce vazno to sto sibenski biskup, kao i ostali kler, laprda o DR, politici... .
pametnom covjeku je to smijesno, ili jos gore, bljutavo.
jer, oni uvijek jedno pricaju, drugo misle, trece rade...

bilo bi im pametnije da se bave duhovnim stvarima i radom na "preodgajanju" svog zlocestog stada. (mozda se netko jos sjeca one gromoglasne katolicke
"slavne duhovne obnove hrvatskog naroda" od prije 15-tak godina koja je urodila isto tako "slavnim rodovima!!!)
stoga navoditi njihove demagoske tirade je deplasirano i to rade samo zadrti sljedbenici KC koji ne vide dalje od svog nosa.

a "nazocnost" drzavnih duznosnika na tim misama i drugim religioznim cirkusijadama, samo dokazuje spregu politickih i crkvenih struktura, kao i njihovo licemjerstvo i pokvarenost. odvratno! FUJ !!!

i druge zemlje imaju svoje komemoracije i odavanja pocasti palim borcima i herojima, ali bez religioznih spektakala i drugih gluposti.
nego to rade na dostojanstven,svecan nacin.

no, Hrvati ne mogu nauciti ama bas nista dobroga od drugih, totalna katastrofa.

....znam da ce me sad papinska svicarska garda izminusirat', al' boli me briga.

Tko je glasao

@(najveća srpska) luka (na

@(najveća srpska) luka (na Ilovi)
Zna li itko zašto mrak dopušta spamanje tuđih dnevnika retardiranim, pardon, registriranim korisnicima?

Tko je glasao

http://hr.wikipedia.org/wiki/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sloboda_govora
http://en.wikipedia.org/wiki/Freedom_of_speech
http://casefinder.co.uk/2010/07/handyside-v-the-united-kingdom-freedom-o...

Sloboda izražavanja jedan je od temelja takva društva, nužna za njegov napredak i za razvoj svakog čovjeka. Sukladno stavku 2 članka 10, to je primjenjivo ne samo na "informacije" ili "ideje" koje se primaju dobronamjerno ili se ne smatraju uvredljivim ili ravnodušnim, nego isto tako, i na one koje vrijeđaju, šokiraju ili ometaju državu ili bilo koji dio stanovništva. Takvi su zahtjevi pluralizma, tolerancije i otvorenosti bez kojih nema "demokratskog društva". To znači, među ostali, da svaka "formalnost", "stanje", "ograničenje" ili "kazna", nametnuta u toj sferi, mora biti proporcionalna legitimnom cilju.

Tko je glasao

@mrak Hajde prošeći, kakve

@mrak
Hajde prošeći, kakve veze ima spamanje sa slobodom govora?

Tko je glasao
Tko je glasao

a možda ipak svešteno

a možda ipak svešteno lice?

Skica za portret: Vasilije Kačavenda, kandidat za patrijarha
Đavolji vladika
Blizak sa Karadžićem i Mladićem za vrijeme rata, osumnjičen za silovanje Bošnjakinje u crkvi, takođe za vrijeme rata, kriv za rušenje bošnjačkih kuća u Bijeljini koje je kasnije opština morala da plati protjeranim ljudima, sve su to izgleda bile preporuke za vladiku Vasilija Kačavendu da, umjesto da završi u zatvoru, bude jedan od glavnih pretendenata za mjesto patrijarha SPC

Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda jedan je od pet glavnih kandidata za mjesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Kako pišu ovdašnji mediji, on je, uz Amfilohija, glavni pretendent na pomenuti crkveni presto.

Vladika Kačavenda poznat je javnosti iz ratnog perioda u BiH kao blizak prijatelj i poštovalac Radovana Karadžića i Ratka Mladića pod imenom đavolji vladika, kako ga mnogi i dalje zovu. Danas, vladika Kačavenda pripada „konzervativnoj” struji SPC, tzv. bosanskom lobiju, koji se protivi unošenju promjena u liturgiju i saradnji sa drugim religijama. Samtra se jednim od najuticajnijih vladika u SPc jer vodi najbogatiju eparhiju u BiH i ima dobre kontakte sa biznismenima koji su mu omogućili da izgradi dvor na ruševinama bošnjačkih kuća u Bijeljini.

Vasilije Kačavenda je za episkopa zvorničko-tuzlanskog izabran 1978. godine. Tu dužnost je obnašao do 15. maja 1992. godine, kada iz Tuzle bježi u Bijeljinu, ostavljajući svoje vjernike. Po dolasku, počinje njegov ratnohuškački pohod, govor mržnje, prijetnje svima koji ne prihvataju njegove skute, a svuda daje blagoslov politici Radovana Karadžića.

Iz njegove „ratne” prošlosti zabilježeno je da je, zbog neposlušnosti, poslao vojnike da popa Radomira Markovića izbace iz kuće. Tom prilikom ranjena je njegova supruga, koja je od dobijenih rana umrla, a pop izbačen na ulicu. Nakon tog incidenta, mještani pet sela došli su u Bijeljinu tražeći od Karadžića da Kačavendu protjera, što tadašnji čelnik bosanskih Srba nije uradio.
Skromnost kao glavna hrišćanska vrlina: Dvori vladike Vasilija
Photo: pescanik.net

Vladika je u Bijeljini porušio i deset kuća čiji su vlasnici bili bošnjačke nacionalnosti i na tom mjestu počeo gradnju manastira, crkve i svog groba. Deset godina kasnije, sudskom odlukom, za porušene kuće i dvorišta, Skupština opštine Bijeljina morala je vlasnicima isplatiti dva miliona maraka.

Vladikino ime se veže i za crkvu u Diviču kod Zvornika i dvorištu Fate Orlović u Konjević Polju. Fata već godinama pokušava da „izmjesti” crkvu iz svog dvorišta. Kada ga je novinar nakon preuzimanja dužnosti predsjedavajućeg Međureligijskog vijeća pitao zbog čega crkva nije izmještena, vladika je rekao:

„Što se tiče Fate Orlović, nemojte od te čestite starice da stvarate Jovanku Orleanku. Predmet je u završnoj fazi. Neće da se kaže istina od onih koji je znaju, a to je da se predmet nalazi u Općinskom sudu u Srebrenici, koji treba završiti jedan proces vezano uz zemljište koje je kupljeno da se izmjesti crkva. Sud u Srebrenici je kriv zato što crkva još stoji u dvorištu Fate Orlović”, poručio je Kačavenda.
Photo: pescanik.net

Vasilije Kačavenda dovodi se i u vezu sa iskazom jedne svjedokinje, koja ga optužuje za silovanje na području opštine Doboj. Djevojka je u to vrijeme imala šesnaest godina, a njena ispovjest je sastavni dio optužnice protiv Predraga Kujundžića Prede, zloglasnog vođe Predinih vukova, kojem se trenutno sudi na Sudu BiH.

„Deset dana nakon što mi je promijenjeno ime, odvedena sam u Bijeljinu da me krste. Sjećam se, u to vrijeme oko te crkve bila je skela. Objekat je bio u obnovi ili izgradnji. Tad sam upoznala vladiku Vasilija Kačavendu. Kada je Vasilije došao pred mene, raskopčao je svoje pantalone, izvadio spolni organ i natjerao me da njegov spolni organ stavim u svoja usta, što sam morala i uraditi, a ovo mi je radio u jednoj prostoriji od crkve. Zatim, Predrag pita Vasilija: 'Hoćeš li je sada ili kasnije, kada bude naša', a Vasilije odgovara: 'Neću kasnije, bit će grijeh kada bude naša, ja hoću sada'. Tada me je vladika silovao. Nakon toga su me krstili”.

Vladika Kačavenda se od 1992. nije vraćao u Tuzlu, gdje je sjediše zvorničko-tuzlanske eparhije. Vladičanski dvor je izdao pod zakup. U pravoslavnoj crkvi u Tuzli bogosluženje obavlja samo ponekad, uglavnom kada su praznici.

Kačavenda se jedno vrijeme bio primirio, međutim, doživio je svojevrsno vaskrsnuće 2009. godine kada je najprije izabran na čelo Međureligijskog vijeća, što je predstavljalo prvorazredni skandal, a onda je i namjero ignorisao godišnjicu stradanja civila na Tuzlanskoj kapiji, kada su se na mjestu zločina pojavili predstavnici Islamske zajednice i Katoličke crkve dok predstavnika SPC-a nije bilo.

luka

Tko je glasao

a da fenikse nisi ti lično

a da fenikse nisi ti lično danilo žuža?

Proizvod srpskog društva: Danilo Žuža

Nakon hapšenja Danila Žuže i Miloša Marinkovića zbog napada na kolumnistu “Vremena”, logično je bilo pretpostaviti da Danilo Žuža sa svojim istomišljenicima komunicira preko Facebooka. Na njegovom profilu nalazi se sve što treba jednom mladom srpskom nacisti: pretnje, rasističke poruke, ogromna količina sentimentalnosti prema alkoholu i navijačima, ljubav prema Kosovu i beloj rasi (mrtva trka) i, naravno, gomila omiljenih video spotova u rasponu od Cece preko Galije i Vlade Georgijeva, pa sve do fašističkih hard core bendova zanimljivih imena – Direktna akcija, Revolt BGD, Birtija, Skrewdriver…
Skica za portret: Žuža

Uhapšeni Danilo Žuža na ličnom Facebook profilu nije bio previše rečit, ali je sve lepo objasnio porukama na svom “zidu”. Iz bogatog asortimana Danilovih mentalnih opservacija za čitaoce e-novina izabrali smo greatest shits proizvedenih u poslednja dva meseca.

DAN UOČI HAPŠENJA: A nebo te Zove i Sunce u podne, loš osećaj te prati brete nikako da ode (2. avgust)

SVE BOJE ŽUŽE: Braon Oči, smeđa Kosa, Roze modra usta ispod nosa (30. jul)

TKO SAM JA: Nacional Socijalista...Srpski Rasni Idealista.. (30. jul)

PORUKA LIČNE PRIRODE: Kurve Sa FEJ BUKA U GASNU KOMORU.... (30. jul)

RECI NE DROZI: Prazne Glave ne misle, Slaba Tela se ne Bore...Smrt Narkomanima (27. jul)

OJ, KAFANO, MOJA MUKO: U diskoteci je Lepo, al u Kafani je Ekipa (24. jul)

DAN KAD SMO NAPALI TEOFILA: Ako je Osveta Greh...Mi u Paklu Gorećemo... (24. jul)

DAN KAD JE MSP NAPAO SRBIJU: Islamske horde na te uvek su ciljale, Da osvoje tron jedne Evropske nacije, Da java njihov san postane, Rasnu Evropu za uvek da unište, Al' nek' se s' tom idejom oproste (22. jul)

SREĆNO DETINJSTVO: Nisam rasto s Pičkicama nego sa Navijačima i Nisam rasto sa Anarhistima nego s Nacionalistima... (19. jul)

MISTER PROPER: Po Rasnom Opstanku svi mislimo isto, ponosni na Naciju i poreklo Čisto... (16. jul)

RASNI ZEMLJOPIS: Na ovoj Adi Pod hitno treba da Otpočnu RASNI nemiri...Cigane u Indiju, Kineze u Japan... (15. jul)

ALL YOU NEED IS LOVE: Alkohol je pun Ljubavi... SVE VAS VOLIM... (15. jul)

ŠIPKA JE SRCE SRBIJE: Godine i vekovi nevolje su Vukli, oluje i vetrovi po nama su tukli, ali slava svima što Uporni behu,časna Duša neće umreti u Grehu...KoSoVo Je SrBiJa... (14. jul)

NEMA ZIME: Grejem se na Alkohol... (8. jul)

KRATKO I JASNO: Otadžbina Bre... (5. jul)

VESELA DRUŽINA: Samo Za Ortake, prave ludake, duvače, Navijače što ni gde ne idu bez Baklje, Za moje Delikvente što kvare svako Dete jer vare pakete i prave Incidente... (5. jul)

NIŠTA LIČNO: Neka Znaju Pičke Dosovske, Gej Paradu ako dozvole, da će Srbi svi Noževe uzeti, ulicama krv će proliti... (1. jul)

AJMO SVI ZAJEDNO: LGBT - UDRI IH I TI!!! (30. jun)

OPŠTA DEKADENCIJA: Na Kosovu Srbin bez struje i vode,a u Beogradu priče o Pederima se vode?!? (22. jun)

HAIKU: Život Kao Stadion, uvek Incidenti... (21. jun)

VAŽNO DA JE PISMENO: Otadžbini,Krstu mi Umrećemo Časni...KoSoVo JE SrBiJa!!!Dal Dovoljno samo Jasni!??? (21. jun)

ŠPANSKA MUŠICA: Hasta la vista antifascista... (20. jun)

PIJEM DA SE ZABORAVIM: Opet sam popio kojy previše... (20. jun)

OD SRCA SRCU: Tvoje Ime nosimo na Zastavama, ti živiš večni ponos u nama...;) ♥ SRBIJA ♥ (19. jun)

BELA KUGA: Još Rađaju Majke Obiliće::. (18. jun)

ADOLF JE BIO SRBIN: Oseti Krv u svojim Venama, Oseti Arijevski Duh predaka::. SRBIJA BRE... (18. jun)

UNIVERZALNI LEK: Rakiju lečim Vinom... (18. jun)

SEZONA LOVA: Neka počnu Rasni nemiri!!! Gazi Cigane! (16. jun)

HAIKU 2: Šmekeri Treniraju, Pičke se drogiraju... (12. jun)

LIČNI STAV: Jesam budala, al će da me Pamte... (11. jun)

LOVE HURTS: Ja cam samo jako mlad i Mnogo volim ovaj Grad!!! (8. jun)

HAIKU 3: Ckupa odela!? Meni lepše je u treši... (5. jun)

AFORIZAM OD 50 GRADI: Svi pričaju da Pijem, a niko ne Kaže da sam Žedan!!! (5. jun)

NA LJUTU RANU LJUTA RAKIJA: Ranio se Alkoholom... (2. juna)

+++
Ponosan na svoj ekskluzivni muzički ukus koji ga je duhovno oplemenio, Žuža je svojim prijateljima najtoplije preporučivao video spotove u kojima je mesecima uživao. Evo top-liste tipičnog mladog srpskog rasiste:

THC la Familija - Za ulicu, ortake [Remix] (Serbian rap)

Galija - Kotor

Radikalne Patriote - Kosovo

Revolt BGD - Ponosna Srbija II

Real Aggression - Traži se

Ceca i Aca Lukas - Crni sneg

Birtija - Za ortake

Ceca - Znam

Revolt BGD - Mi smo ćelavi

Ivan Gavrilović ft. Dejan Stanković - Idemo u finale (SP 1998)

Vice ft. Rasta - Bili smo klinci

Veselin Matanović - Milice Andjele.mpg

Skrewdriver - White Rider

Marlon i Škabo (A.C.A.B.) - M.U.P.Mafija u Plavom

Direktna Akcija - Ubi' pedera

CYA - Bolje Vreme

Battle Flag - Blitzkrieg

Knez -Dal si ikada mene voljela

Vlado Georgiev - Živim da te nađem

Marinko Rokvić - Skitnica

Boža Nikolić - Marija

Željko Samardžić - Slutim

Bajaga & instruktori - Plavi safir

Ceca Ražnatović - Nagovori

Ceca Ražnatović - Zaboravi

*Sve poruke Danila Žuže preuzete u originalu sa Facebooka, međunaslovi vlasništvo redakcije

luka

Tko je glasao

a ovo kaže britanski

a ovo kaže britanski veleposlanik u beogradu

Beograd mora da prihvati istoriju Štampaj E-pošta
The Independent
28.07.2010.

Beograd loše prolazi u stranim sudovima. Prvo je Međunarodni sud pravde prošle nedelje dao savetodavno mišljenje o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti iz 2008, koje se uglavnom smatra kao značajna pobeda za Kosovo.

Sada je sudija Timothy Workman ne toliko odbacio, koliko uništio srpski pokušaj da se nekadašnji bosanski lider Ejup Ganić izruči Beogradu da bi mu se sudilo za ratne zločine zbog poznatog napada u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992.

Napad probosanskih snaga na konvoj Jugoslovenske armije, dok je konvoj pokušavao da napusti Sarajevo pod zaštitom UN, 3. maja 1992, bio je nečasan i zločinački.

Ali da li su svi nečasni zločini jednaki? Predstavka Beograda u Londonu je izgledala kao čudan pokušaj da se sve pokrije političkom sluzi, a u cilju pravljenja posebnog prosrpskog silogizma: Svi odvratni ljudi su krivi; svi koji su bili uključeni u zbivanja u Jugoslaviji su podjednako odvratni; prema tome, svi su podjednako krivi – i, uzgred rečeno, podjednako nevini.

Ovo je (najblaže rečeno) u neskladu sa činjenicama. Kao najveća bivša jugoslovenska republika, Srbija je mogla da odredi status budućnosti čitavog regiona insistirajući na reformama i demokratiji. Umesto toga, Milošević je nasilno iskoristio težinu Srbije da sve gurne ka novim etničkim činjenicama na terenu.

Šta će biti sada? Ne mnogo toga. Problematični odnosi Beograda i Sarajeva će se nastaviti, uz oči lidera Republike Srpske uprte ka Kosovu, i njihovim manevrisanjem protiv političkih integracija sa Sarajevom. Lokalna suđenja za ratne zločine će se nastaviti, sa određenim uspehom. Poslovne, kulturne i druge veze širom regiona će jačati. Ništa nikada nije stvarno rešeno na ovom području.

Englesko pravo se poziva na latinske maksime. Jedna od njih je ex turpi causa non oritur actio – „nijedan čin ne sledi iz nečasnog povoda“. Ili, na jasnom engleskom, „obriši cipele pre nego što uđeš u ovu sudnicu“.

Predsednik Tadić bi u Beogradu trebalo da obriše srpske cipele i prestane sa diskreditovanom beogradskom politikom „relativizovanja“ porekla konflikata iz 1990-tih. To znači hapšenje generala Mladića i suočavanje sa najvećim evropskim zločinom modernog doba, masakrom u Srebrenici iz 1995.

Charles Crawford je bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu.

The Independent, 28.07.2010.

luka

Tko je glasao

da nas niste olujom

da nas niste olujom zaustavili
pobili bismo još 10 000 bošnjaka u bihaću

i svi ti krasni ljudi koje si upoznao ili ćeš upoznati
ne bi spriječili novi genocid u bihaću
novih 10 000 pogubljenih, potrpanih u jame
da nije bilo oluje

i svako odavanje počasti srpskim žrtvama oluje
koliko god razumijem i poštujem
ostat će nepotpuno
ako srbi sami ne kažu ovo

da nas niste zaustavili
pobili bismo još 10 000 turaka u bihaću

nas ?
ili njih, četnike i teroriste u uniformama nekakve izmišljene srpske države

partizani su imali svoju pobjedu i svoje zarobljenike
i svi znamo kako je to završilo
100 000 potrpanih u jame u slovenskim šumama

pobunjeni srbi i jna su imali svoju pobjedu i svoje zarobljenike
i svi znamo kako je to završilo
ovčara i 10 000 potrpanih u jame u srebrenici

hrvatska je vojska imala svoju pobjedu i svoje zarobljenike
i nije bilo masovnog ubijanja zarobljenika
koliko se god trudili zamagliti istinu
svi mogući manipulatori

oluja je bila istinski antifašizam

luka

Tko je glasao

Feniks, ti si simpatično

Feniks, ti si simpatično naivan ako misliš da na takav način možeš pisati o predmetnoj problematici. Pa to ti je kao da je netko za vrijeme NDH proturao u novine članak kojim je iznosio nepravilnosti rada logora u Jasenovcu, ili još bolje za vrijeme komunizma o nepravilnostima na Golom otoku...Balkan je ovo, za sve je potreban odmak od nekoliko desetaka godina, a rano kukurikanje pijevca kvalificira za lonac.......

Tko je glasao

Intervju: Žarko Korać,

Intervju: Žarko Korać, poslanik Skupštine Srbije
Tadićeva politika Srbiju vodi u propast
Urednik BH Dana je tokom nedavne konferencije u Austriji, posvećene jugoistočnoj Evropi, razgovarao s jednim od lidera antiratnog pokreta u Srbiji. Ugledni poslanik Skupštine Srbije za BH Dane objašnjava zašto nije glasao za usvojenu Deklaraciju o Srebrenici, govori o odnosu Srbije prema BiH, Crnoj Gori i Kosovu, o Miloradu Dodiku i Ivi Josipoviću... te otkriva vlastite dileme u vezi s prihvatanjem izvinjenja pokajnika odgovornih za politiku koja je iza sebe ostavila milione unesrećenih ljudi

Dani: Gospodine Korać, siguran sam da javnost u Bosni i Hercegovini, a pogotovo čitateljstvo Dana, dobro zna ko ste Vi. Ovo govorim da ne biste objašnjavali Vaše stavove o zločinima počinjenim u nedavnim ratovima, a moje prvo pitanje glasi: zašto kao poslanik niste glasali za usvajanje Deklaracije o Srebrenici koju je usvojila Skupština Republike Srbije?

Žarko Korać: Ja sam i prije nego što se znalo šta u Deklaraciji piše izjavio da neću za nju glasati ukoliko u njoj ne bude jasno stajala reč genocid. No, znao sam da u Tadićevoj vladajućoj koaliciji bar jedna stranka neće glasati "za" ukoliko se spomene genocid. Radi se o famoznoj Stranci srpskog jedinstva, koja ima tri poslanika na Tadićevoj listi, čiji je predsednik Dragan Marković Palma, Arkanov zamenik i borac. Dok su trajale računice hoće li se skupiti većina za usvajanje Deklaracije, ja sam htio javnosti staviti do znanja da pored Palme postoje i poslanici koji bez navođenja genocida neće glasati "za".

Znate, ovde se radi o mojoj odgovornosti, jer je zločin počinjen u ime srpskog naroda. Ja sam u svom skupštinskom govoru naglasio da je Ratko Mladić pred TV kamerama rekao: "Uzeo sam ovaj grad od Turaka i vraćam ga Srbima!" Znači, on je otvoreno rekao da je to uradio u ime naroda, to je čak i formalno rečeno. Ja sam rekao da je to i političko i kakvo god hoćete pitanje, ali je za mene pre svega moralno pitanje. To je pitanje mog ličnog morala, to je bio genocid i ja od te odgovornosti ne mogu pobeći. Naravno, ljudi na Zapadu su puno pragmatičniji, oni kažu: "Ipak je to korak za Srbiju." Time jesu priznate tri stvari. Prvo, da je počinjen zločin. Znate, prije sedam-osam godina meni bi ljudi rekli: "Šta ti to pričaš?! Tamo ničeg nije bilo!"

Drugo, tu je upućeno izvinjenje bošnjačkom narodu, i treće, Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda, u kojoj piše da je izvršen genocid. Deklaracija je jedva izglasana, glasovima svega 127 od 250 poslanika Skupštine. Zapad je zadovoljan Deklaracijom, ali postoje dva elementa koja se u Srbiji potpuno zanemaruju. Ja sam govorio da svako treba da uzme primere iz svog života kada je nekog uvredio ili povredio i izvinio se: onaj kome je izvinjenje upućeno odlučuje da li će ga prihvatiti li ne. A o tome odlučuje na osnovu onog što on misli o izvinjenju, da li je iskreno, stvarno, to je kriterij. Možemo mi da se izvinjavamo do sutra, ali ako to nije iskreno i ako nije prihvaćeno, izvinjenje ništa ne znači. I drugo, zločin ne nestaje našim izvinjenjem. Vi danas praktično ne možete da nađete ozbiljnog Nemca koji će braniti Hitlerove logore i genocid i nemački narod će živeti sledećih hiljadu godina sa svešću o tom zločinu. A kod nas se sad govori: "Izvinili smo se, idemo dalje." Znate, mnogo Jevreja nakon Drugog svetskog rata nikad nije otišlo u Nemačku. Sećam se jednog Kleina, američkog kolege mog oca, koji je odbijao da kupi bilo kakav nemački proizvod decenijama posle rata. Kad sam ga pitao o tome, odgovorio mi je: "Nemačkoj ide odlično i bez mog novca."

Dani: Ne znam da li znate da ni genijalni tvorac Energoinvesta, Emerik Blum, nikada nije dozvolio kupovinu službenih automobila njemačke proizvodnje...
Beograd ne reaguje na Dodikove zastrašujuće stavove: Žarko Korać
Photo: rferl.org

Žarko Korać: To je to. Višesatna rasprava o Deklaraciji u Skupštini Srbije je bila strašna. Dobijao sam SMS poruke u kojima su mi ljudi pisali da se užasno osećaju, kao devedesetih godina, da plaču... Recimo, poslanik Srpske radikalne stranke, mlad čovek, asistent na nekom fakultetu u Novom Sadu, na našu tvrdnju da su u Srebrenici streljani i maloletnici, odgovorio je: "Ako neko nosi pušku, nema veze što je maloletnik." To je bila strašna rasprava, ja nikada u životu nisam video da neko tako jasno opravdava ratne zločine. No, čak su i radikali priznali da je bilo zločina, ali da se radi o dve-tri hiljade ljudi. Ali, treba znati šta su oni govorili čak do pre godinu dana: da tu nije bilo zločina, da su to dovučeni ljudi, već ubijeni u borbama...

Ja sam na desetogodišnjicu genocida u Srebrenici podneo Skupštini Predlog rezolucije nevladinih organizacija. To je bilo ismejano, a neka ostane zabeleženo da je to ismevao predsednik Skupštine Predrag Marković. On je iz stranke G-17, on je kao neki kulturan čovek, izdavač, a sprdao se sa mnom sa govornice, pitao jesmo li to u klozetu usaglasili...

Dani: Poznato Vam je da u Sarajevu ima puno kritika na račun generalnog odnosa zvaničnog Beograda prema Bosni i Hercegovini. Držite li da te kritike politike, koju personificira predsjednik Tadić, imaju osnova?

Žarko Korać: Nažalost, one apsolutno imaju osnova. Predsednik Tadić redovno čini dve stvari: kaže da podržava integritet BiH, a istovremeno podržava Milorada Dodika. Pritom to čini vrlo napadno, čini jedan ogroman napor da se njegov odnos prema Dodiku manifestuje kao jedno ekstremno blisko i srdačno prijateljstvo. Znate, kad bih hteo biti ciničan, rekao bih da predsedniku Srbije treba puno hrabrosti da kaže da se zalaže za podelu BiH. Međunarodna zajednica se dobro opekla i reakcija bi brzo usledila. Zato nema izborne skupštine veće stranke u Srbiji, bilo da je Tadićeva ili Koštuničina, a da Dodik ne sedi u prvom redu...

Dani: Kao što je sjedio i prilikom posjete ruskog predsjednika Medvedeva.

Žarko Korać: Da, to je bila karakteristična socrealistička priredba u sovjetskom stilu u Sava centru. Ja zato tamo nisam ni otišao. Zanimljivo je da je Tadić prvu izjavu o Deklaraciji o Srebrenici dao u Banja Luci i to je bio prvi put da je Tadić napravio izvesnu distancu prema Dodiku, čije su izjave o Srebrenici sramne. To je posebno interesantno ima li se u vidu da je Vlada Republike Srpske usvojila Izveštaj o Srebrenici u kojem stoji sve suprotno od onoga o čemu Dodik govori.

Napadnim prikazivanjem bliskosti, Tadić i Dodik računaju na dvostruku dobit: Dodik dobija time što širi uverenje da ga Beograd podržava sto posto, a Tadić se obraća nacionalističkom delu biračkog tela u Srbiji, ukazujući na Dodika kao na svoju najbolju legitimaciju i potvrdu da je na pravom putu. Po meni, radi se o jednom strašno licemernom odnosu, jer ne verujem da se radi o iskrenom prijateljstvu, već o strašnoj računici s obe strane. No, Dodik je izneverena nada međunarodne zajednice, postao je radikalniji čak i od SDS-a. Njegovi stavovi za mene lično su zastrašujući. Ono što ja posebno pamtim je možda drugačije od onoga što možda pamte Bošnjaci.

Sećam se da je pričao da kad ide u Sarajevo, sin ga pita: "Ideš u Teheran?" Što se mene lično tiče, ja bih voleo da je Sarajevo Teheran, jedna drevna civilizacija. Ta vrsta neznalačkog potcenjivanja nekoga ko je rođen u tim Laktašima, naravno, proizvodi jedan strašno negativni emotivni naboj. Takvim izjavama se razbija društvo, ne država, jer on državu ne može razbiti. Zato bi predsednik Tadić morao da pokaže jasnu distancu od Dodika. No, mislim da je Tadićeva politika katastrofalna i licemerna, a verujem da je on drži zbog Kosova. Tom politikom on šalje poruku Zapadu, kao i nepriznavanjem Kosova. To je politika koja Srbiju vodi u propast i jednom sam, dok sam još govorio sa njim, na to pokušao ukazati akademiku Dejanu Medakoviću. Znate šta mi je on odgovorio? "Pa, dobro, propast ćemo, ali lupnut ćemo vratima, pa će još neko stradati!" Pazite, njima je satisfakcija: neka propadne moja zemlja, ali uništićemo još neku! To je jedna ludačka logika, ali se u jednoj njenoj verziji bosanska priča drži otvorenom, da bi se držala tenzija, da bi se reklo Srbija je nezadovoljna, frustrirana gubitkom Kosova... A moram da podsetim da je izvorište te politike Miloševićev stav da su unutrašnje granice u bivšoj Jugoslaviji arbitrarne, tek administrativne. U Hrvatskoj je pobedila hrvatska sila i sad to pitanje više ne otvaraju. U Bosni nije bilo te sile i zato se ponašaju ovako. Zato se ja slažem sa sarajevskim političarima u oceni politike Beograda i stavu da Srbija nema ni približno isti odnos prema BiH kakav ima Hrvatska.

Zanimljivo je da je Josipović već na početku svog mandata dao jednu hrabru, državničku izjavu, na kojoj mu ja čestitam. On se kvalifikuje kao demokratski lider, osudio je celu Tuđmanovu, HDZ-ovsku politiku, bez obzira što se posle toga malo povukao. Ja priznajem Tadiću da je bio u Srebrenici na desetogodišnjici genocida, priznajem mu da je i ovakva deklaracija njegovo delo. Ali, neka mi se oprosti što moram da kažem: u Bosni je toliko zla napravljeno da tu nema mesta nikakvim političkim kalkulacijama. Zar Radovan Karadžić nije otvoreno sa skupštinske govornice pretio da će nestati jedan narod? Zar Sarajevo nije tri i po godine držano u srednjevekovnoj opsadi, zar nisu pucali snajperi, zar nije ubijeno preko deset hiljada ljudi? Ja sam bio svedok toga, ja sam to gledao u Sarajevu. Urađene su tako užasne stvari da ti možeš da se iskupiš samo tako da naglo i pošteno priznaš da je sve to bilo katastrofalno. E, nažalost, Bosna će na to još čekati od Srbije.

Dani: A kako tumačite odnos Srbije prema Crnoj Gori?

Žarko Korać: Što se tiče Tadića, to je jedna zlovolja. On je bio u Crnoj Gori kad je proglašena nezavisnost i više nije. Povukli smo ambasadora kad je Crna Gora priznala Kosovo. Prvi temeljan razlaz jeste činjenica da Crna Gora ulazi u NATO savez. To je jedno vrlo osetljivo pitanje, zato što Srbija ostaje bukvalno sama. Koštunica je išao u Banja Luku, što on često radi, ali je prilikom zadnje posete novinarima rekao da je od Dodika tražio da organizuje referendum o ulasku u NATO pakt. Meni se čini da je to Koštunica radio za Rusiju, što je jedan fenomen: da idete u stranu državu i tražite da radi nešto u interesu treće države!? Crna Gora, dakle, odlazi od Srbije i Srbija reaguje tako što mediji do kraja kriminalizuju Đukanovića. Kad pratite medije u Srbiji, imate utisak da je Podgorica Bogota, a da je Kolumbija šala prema Crnoj Gori. Ispada da je država sa 630.000 stanovnika izvor najvećeg kriminala u Evropi. To ide do takvog ludila da je nedavno objavljivano da postoje informacije da su životi nekih nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji ugroženi od "ubica iz Crne Gore"!? Pa, to je već komično, Srbija ima ubica na tone, može da ih izvozi. Ja sam cinično rekao da nije valjda dotle došlo da moramo i ubice da uvozimo.

Kampanja protiv Crne Gore i Đukanovića gora je nego u vreme Koštunice. Može Tadić da kaže da ne kontroliše medije, ali to nije tačno. Njegov kabinet kontroliše medije, koji su danas više kontrolisani nego u Miloševićevo vreme, ja to odgovorno tvrdim. Mi smo tada imali Danas, Vreme, Našu borbu... Milošević nije mnogo mario, njemu je važno bilo da drži RTS, da drži Politiku, bio je racionalan i znao je da opozicija mora da ima neke medije. Vi danas nemate medija koji nije pod njegovom kontrolom, osim e-novina i Peščanika. Jedini opozicioni medij je listić Pravda, partijski bilten Nikolićeve Srpske napredne stranke, koji smešno izgleda. Protiv Crne Gore se vodi jedna konzistentna kampanja, koja je plod frustracije što je Crna Gora "otišla".
Photo: ldp.rs

Cvetu nacionalističke inteligencije u Srbiji ništa ne znači činjenica da se većina građana, čini mi se 56 posto, izjasnila za nezavisnost. Oni samo vide da je u Crnoj Gori bilo 30 posto građana koji su se izjasnili kao Srbi na poslednjem popisu i oni stalno govore da je Crna Gora podeljena. Ali, nemaju više bataljone vojne policije, nemaju više vojsku u Crnoj Gori. Đukanović je sve to preživeo, ali oni ne mogu da odustanu od toga da je Crna Gora "srpska Sparta", kako su je nazivali ti čuveni dedinjski i terazijski Crnogorci, među kojima su najgrlatiji Matija Bećković, a među kojima je bio i Ljubo Tadić. Njihova frustracija je kolektivna i ne mogu da prihvate realnost. Od srpskih nacionalista ćete i danas čuti da je tvorac crnogorske nacije i države - Milovan Đilas. Nekima sam govorio: "Aman, ljudi, o čemu pričate? Crna Gora je dobila nezavisnost kad i Srbija, Đilas se nije bio ni rodio, Berlinski kongres, 19. stoleće!" Radi se o potpunom slepilu prema istorijskim činjenicama. Ne, kažu, Đilas im je dao! To je jedan nacionalistički koncept po kojem je Crna Gora slučajna država, da je istorijski slučajno nastala i da "to" treba ukinuti...

Dani: Da ovu malu "regionalnu inventuru" završimo s Kosovom. Je li rano prognozirati odgovor Srbije na ponudu pred kojom se može naći: priznanje Kosova za integraciju države u Evropsku uniju?

Žarko Korać: Ja se nadam da će to tada doći do evolucije javnog mnenja u Srbiji. Nemam iluzija, za Srbiju je to jako teško pitanje, zato što postoje njegove različite dimenzije - od istorijske i mitološke do političke. No, mislim da postoje i aspekti problema o kojima se retko govori. Prvo, Kosovo se od strane srpskih šovinista često koristi kao sredstvo protivljenja integraciji Srbije u Evropsku uniju.

Dakle, nisu oni protiv Evropske unije zbog Kosova, nego Kosovo koriste kao izgovor protivljenju zapadnoj civilizaciji, zapadnoj kulturi. Drugo, o Kosovu je nemoguće racionalno razgovarati dok se u Srbiji o Albancima govori na način na koji se govori - radi se o govoru mržnje. Dobrica Ćosić u svojoj knjizi govori o Albancima kao o "podmuklom narodu". To je zapanjujuće. Nažalost, mi nikada nismo imali jednu realnu sliku o Kosovu.

Dani: Kako gledate na često ponavljane stavove i predsjednika Tadića i ministra Jeremića, o Koštunici da i ne govorimo, da će Srbija između članstva u Evropskoj uniji i borbe za Kosovo uvijek izabrati ovo drugo?

Žarko Korać: Jeremić je nakon te nedavne izjave rekao da on, ipak, misli da neće biti u toj dilemi te da je on za Evropsku uniju, tako da vi njega ne možete da uhvatite "ni za glavu, ni za rep". On misli da se radi o "lukavstvu uma", da insistiranjem na Kosovu nacionalistima poput Koštunice uzima temu koja je postala njihova mantra. Ali, tu postoji problem: ako vi uzmete temu nacionalistima - onda vi postajete nacionalista. Ne možete vi držati barjak nacionalizma, a biti protiv nacionalizma. Ja mislim da je zadatak političara i da pripremaju narod na tužni istorijski trenutak - ne možete uvek biti popularni i ne možete uvek lagati svoj narod.

Dani: Amerikanci bi rekli: "That's about leadership!"

Žarko Korać: Ja smatram da političari nekada moraju da učine stvari koje su prilično nepopularne. Jednoga dana stanovništvo će možda neke nepopularne odluke da prihvati ili ne, ali će ih istorija visoko ceniti. Ono čega se ja bojim jeste mogućnost da dobijemo jednu vlast na Kosovu koja će biti puno radikalnija u pogledu ponašanja prema preostalim Srbima, pre svega onima iznad Ibra.

Dani: Plaši li Vas osobno i je li razlog za zabrinutost činjenica da Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića po mnogim istraživanjima već sada ima veću podršku birača od Tadićeve Demokratske stranke?

Žarko Korać: Mislim da postoje dva problema. Prvi je nezadovoljstvo građana koji sve lošije žive. A drugi je što oni sve više veruju Nikoliću zato što je on pravi nacionalista i to je problem Borisa Tadića. On je demokrata koji glumi nacionalistu i ponekad mu to i uspeva, a Tomislav Nikolić nema šta da glumi, on je već nacionalista. Moj student Rade Radovanović je autor sjajnog dramskog teksta pod naslovom Original falsifikata.

E, meni se čini da u tom takmičenju nacionalistički dio populacije oseća ko je original a ko falsifikat u nadmetanju između Nikolića i Tadića. Meni se čini da će Srbija imati ogroman problem kad Nikolić postane premijer. Da li će ga u Berlinu primati Angela Merkel, ja ne znam, ali ja vas pitam kako će ga primati države u regiji, pre svega Hrvatska i Bosna i Hercegovina? Bojim se da bi mogli imati potpuni zastoj regionalnih odnosa. Srbija je već postigla da su nemogući multilateralni sastanci na Balkanu, poput nedavno planiranog u Sloveniji.

Dani: Gospodine Korać, već dvadesetak godina Vi predstavljate, zajedno s grupom ljudi s kojima dijelite uvjerenja, ljepše lice Srbije. Već dva dana Vas gledam na konferenciji na kojoj učestvujemo i moram da Vas pitam: odakle crpite energiju za ovo što radite?

Žarko Korać: Ja sam u početku bio reformista i mogao bih knjigu da napišem o tome kako sam skupljao potpise, kako su mi i pištoljem pretili kad sam rekao da ću podržati Antu Markovića. Sećam se iz tog perioda jednog mladića koji je na jednom skupu ustao i rekao: "Ja sve ovo radim da jednog dana, kada me deca pitaju šta si ti radio, mogu da kažem da sam probao, ali da su oni bili jači." Sve je to na mene delovalo, ponekad i na način da sam se pitao hoću li sačuvati veru u ljude. Jedna je stvar čitati u knjigama i gledati filmove, a druga je stvar imati rat u svom životu, pravi rat, sa mrtvima, ubijenima, i sretati ljude koji su izgubili svakoga, videti leševe. Ja sam putujući viđao mrtve ljude. Kao nastavnik sam žrtvovao svoju naučnu karijeru, ona je bila u velikim iskušenjima, zato što čovek ne može da radi, da putuje. Ali, branio sam ono u šta čvrsto verujem: da je tvrdnja da ljudi ne mogu živeti zajedno suprotna principu života. Pojedinačno, čovek može stvarno da ne želi ili da ne može da živi sa nekim, ali ne prihvatam da ljudi ne mogu živeti sa drugima.
Photo: BETA/Vladimir Gogić

Meni je ovaj rat bio prilika da sačuvam sebe. Bilo je tu i nečeg krajnje ličnog, o tome nisam nikad govorio javno: ne znam da li znate da je moja majka tokom onog rata bila u koncentracionom logoru. Imala je sreću što je bila u Italiji i tamo je preživela. Ja sam to imao kao deo mog odrastanja, jako sam voleo majku. Moj otac se tokom rata borio protiv okupatora, bio je u partizanima, ali je bio filozof koji rat nakon njegovog završetka uopšte nije pominjao. Meni je ideja da budem pasivan, da se ne suprotstavim, bila strana. Ali, ono što je strašno jeste to što vidite ograničenja svog angažmana. Izgubite deo poznanika, prijatelje nisam izgubio, deo porodice se od vas distancira... Ja nisam imao s kim da razgovaram '91., '92., '93... Milošević je bio ekstremno popularan. A da se ne zavaravamo: kad je Dobrica Ćosić rekao da je Milošević najpopularniji Srbin - rekao je istinu.

Ja pamtim da sam na prste jedne ruke mogao prebrojati one koji bi me pitali: "Vidiš li ti ovo, šta je ovo?" Neki su umrli, sa nekima sam se sprijateljio. Ja mogu da nabrajam ljude koje smo zaboravili: recimo, Radivoje Lola Đukić, pa vrlo nesretni Nebojša Đukelić, koji je bio veliki Jugosloven... Ta homogenizacija je protivna svemu što je veliko. Meni ostaju neka strašna saznanja o tome koliko je krhka ljudska priroda, koliko su ljudi podložni manipulaciji, kako moral nije dovoljna kočnica kada dođe do nacionalnog homogenizovanja, kako ljudi olako opravdavaju zločin koji se nikako ne može opravdati... Za mene su to jako gorke stvari. No, malo mi je pomogao i Freud, ja sam voleo Freuda...

Dani: Kako Vam je Freud pomogao?

Žarko Korać: Pomogao mi je zato što je Freud pesimista u pogledu ljudske prirode, on kaže da je čovek iracionalan. Kad bismo vi i ja sad analizovali ratnu propagandu, šta su to veliki srpski "intelektualci" govorili, videli biste koliko je to potpuno iracionalno. Vi imate prosvećenost 17. i 18. veka, imate enciklopedije koje skupljaju znanje, dolazi otkriće logičkog metoda, industrijska revolucija i ogroman industrijski razvoj i vi verujete da je u čovečanstvu konačno pobedio razum. I onda na početku 20. veka dolazi jedan veliki čovek i kaže: "Nije tačno!"

Ja ništa ne bih shvatio da nije bilo tog Freuda koji me vrlo rano naučio, sa 15-16 godina kada sam ga prvi put čitao, da je čovek duboko iracionalan, da radi protiv svojih interesa i principa života, da je u stanju da uradi strašne stvari vođen nagonima, strastima o kojima je pisao Descartes... I ja ponekad oko sebe vidim ljude koji se stide svojih postupaka, neki mi to kažu...

Dani: Baš me to zanima. Imate li nekakav generalni stav prema takvim ljudima, onima koji se stide svojih postupaka? Šta je s ljudima koji su Vas pljuvali prije 20 ili 15 godina a danas dijele Vaše stavove povodom kojih su Vas pljuvali?

Žarko Korać: To je odlično pitanje, moram da priznam da ne umem da odgovorim. Nekima sam prihvatio izvinjenje, nekima nisam, a uopšte ne znam da odgovorim...

Dani: Od čega zavisi?

Žarko Korać: Ne znam. Ja mislim da sam nekima poverovao da im je stvarno žao, a nekima nisam i ne mogu da oprostim iz nekih razloga. Verujem da je ono što su tada govorili ustvari ono što oni stvarno misle. A ima i onih koji su bili, što bi Dalmatinci rekli, blekasti, budale, koji su povedeni kao ovce u stado, pa gde stignu.

Dani: Je li to neki Vaš savet kako se odnositi prema pokajnicima?

Žarko Korać: Prema srcu, moraš pogledati čoveka i negde sam prelomiti da li ćeš prihvatiti njegovo kajanje i izvinjenje ili nećeš. Ja sam se više puta iznenadio kad sam prihvatio ponekoga ko je odstupio od svojih stavova i danas stvarno drugačije govori, a ima nekih kojima stvarno ne mogu.

Dani: Govorite o političarima ili ljudima van politike?

Žarko Korać: Političarima manje opraštam, jer oni su po prirodi stvari licemerni, hipokriti, oni često brane ono što je probitačno. Sad govorim o običnim ljudima.

Dani: A političari koji se promene za 180 stepeni?

Žarko Korać: Evo, imate Miloševićevu Socijalsitičku partiju Srbije i gomilu ljudi tamo kojoj ja stvarno ne mogu da oprostim. I reći ću vam, možda me je i sramota zbog toga jer nisam takav čovek: ima ih i u Parlamentu kojima se ja nikada ne javljam, a to ne liči na mene.

Dani: Imate li problem prema predsjedniku SPS-a, ministru Ivici Dačiću?

Žarko Korać: Pa, imam veliki problem. Opšte je mišljenje da je on uticao na neku evoluciju Socijalističke partije, objektivna slika je takva, on je sposoban... Ali, s druge strane, uvek mi je slika portparola Miloševićeve partije, te partije koja je uništila jednu ideju, ideju internacionalizma, uništila levicu...

Dani: ...i živote miliona ljudi.

Žarko Korać: To sam sad hteo da kažem. Prvo je fizički uništila živote desetinama hiljada ljudi, a onda i budućnost milionima ljudi. Ja s njima imam strašan problem, oni nikad nisu izrazili kajanje. Socijalistička partija na pitanja o Miloševiću odgovara: istorija će suditi. Znate šta, neka istorija sudi, ali reci ti meni kako ti sudiš! Mene to kopka, šta ti misliš o tome. Oni će valjda najesen imati kongres, možda će govoriti i o tome. Ali, ja do danas nisam čuo da su oni ustali i rekli da se kaju, da im je žao.

Možda Dačiću privatno i jeste žao, ali nikada to javno nije izgovorio. Ja se celi život izvinjavam ljudima ako ih nagazim u redu, vi ćete se izvinuti ako tramvaj naglo zakoči i naletite na saputnika. Ali, oni s time nemaju problema, važno je da su u vladajućoj koaliciji i da su se namirili funkcijama. Čak je i onaj Zoran Lilić predsednik Upravnog odbora Puteva Srbije, Zoran Anđelković je u nekom upravnom odboru...

A ja se sećam da sam gledao na televiziji snimak iz ratnog Sarajeva, koji nikad neću zaboraviti: čovek u naručju nosi dete koje je pogođeno snajperom, a na pitanje šta bi uradio snajperisti, otac deteta odgovara da bi ga pozvao na kafu i pitao šta ti je moje dete uradilo. Odgovorite vi meni: ko snajperom gađa dete? Ko? Kakav je to čovek, šta je to? Ja ni kao psiholog ne mogu da odgovorim koja je to vrsta ljudi, a strah me je što ti ljudi i dalje hodaju naokolo. Ali, ja nekako nisam pesimista, a znam da je vas u Bosni uhvatio nekakav užasan pesimizam. Ja mislim da će Srbija doživeti neku evoluciju, ona ne može ići putem opstruiranja unutrašnje integracije BiH.

Da budemo načisto: ona to danas radi, opstruira. Ali, mislim da će se to promeniti. Gledajte evoluciju u Hrvatskoj: nakon Mesića došao je Josipović, koji je otišao i korak dalje. Ja mu skidam kapu na hrabrosti i ljudskom integritetu. Doći će jednog dana neko i iz Srbije, mada to neće skoro biti, ko će otići u Srebrenicu i iskreno reći da je ovo strašno, ovo ostaje na savesti mene i čitavog naroda. To mora da bude neko koga je taj narod izabrao, a ja sam izabrani predstavnik veoma malog dela srpskog naroda.

luka

Tko je glasao

@luka, de prestani vec

@luka, de prestani vec jednom stavljati te srpske i srbijanske budalestine i njima zagadjivati toliko prostora na ovom blogu.
nije vrijedno citanja.
sta ti je, jesi ponoril'?

Tko je glasao

a evo iz peščanika,

a evo iz peščanika, neovisnog srpskog medija

Свјетлост у коловозу Štampaj E-pošta
Пешчаник
06.08.2010.

1995. је по свему била непријатна година за Србе. Након 4 мучне године освајања и доминирања просторима бивше Југославије, српске војске су почеле да слабе. Полет који им је дала бивша ЈНА био је поријеклом из необновљивих извора, те је, од почетка неизвјестан, био осуђен на крај. Од 1994. године ратна срећа, ако се тако ишта везано за рат може назвати, се мијења. Српске војске су изморене, исцрпљене, прије свега бесциљношћу и бесмислом борбе коју су водиле. Територијални максимум је оставрен, остали су сведени на остатке остатака.

Слом новоформираних српских псеудоаутономија услиједиће након почетка координисане хрватско-муслиманске акције уз подстицај западних сила.

Неки ће рећи да се, након година пропуштених могућности са Србима, Запад окренуо онима који су имали слуха. Како год, 1994. је била предукус дна које се приближавало. Односно, којем смо се приближавали. Зима је прошла, и наступило је прољеће. Хрватска држава се дотад већ опоравила од ратних дејстава из почетка деведесетих и ојачала своје снаге, те у Западу стекла моћног савезника. Западу више није било битно што хрватску државу води човјек који је „поносан што му жена није Српкиња ни Жидовка“, човјек који је ндх-начин комуницирања опет испотиха благословио као прихватљив. Такође, прије него што је кренула у акцију успостављања суверенитета над неконтролисаном територијом, Хрватска је у Босни ушла у „тал“ са Бошњацима – постигавши својеврсни споразум о ненападању и сарадњи.

Дакле, све се то десило до прољећа 1995.

У Домовину се тада најприје вратила Западна Славонија. Десеци хиљада српских избјеглица су уточиште прво потражили у Босанској Крајини, а потом их је један дио наставио ка Србији, Матици којој се вјеровало, обећаној српској земљи. Сјећам се тих дана. Дешавало се да су изненада као избјеглице људи долазили у куће својих сродника који су их до прије који дан посјећивали у тадашњј РСК, најзападнијој српској земљи.

Акција Бљесак је била само увод у много озбиљнију и опсежнију акцију. Акцију толико симболичног назива да би и најнепоетскијем човјеку много тога пало на памет. Акцију која је закључила причу о трећинама у Хрватској. Олују.

Срби у Хрватској су били и остали најогољенији огранак српског народа у бившој држави, поготово ако се у обзир узме историја и чињеница да је српско питање у Хрватској увијек било деликатно.

Срби из Србије у сарадњи са предводницима Срба из Хрватске нису били толико деликатни у рјешавању тог питања. Напротив. Кренуло се са превентивним рјешавањем српског питања, док је вријеме повољно, и омјер снага у корист Срба.

Foto: Miroslav VujovićБеоград је задовољно трљао руке гледајући Крајишнике како у тенковима ЈНА стижу до самог Задра и како хрватска војска преклапа кољена пред њима, којих је само 10% у укупном становништву Хрватске. Шта ли се само може постићи у Босни, у којој је Срба преко 30%?

Становништво бјежи на све стране, пријатељства се раскидају, животи губе. Не могу ни да замислим колико је то страшно било за генерације које су одрастале без сјећања на рат – бити запљуснут осјећајем мржње и страхом без граница.

Срби у Хрватској постижу свој максимум, освајају четвртину територије. Croats-free зона.

Али, побједа ће им бити кратка вијека. Само три године након посљедњих већих војних акција та РСК, главни шверцерски коридор, нестаће у налету хрватске војске, за свега неколико дана. И са њом нестаће и народ, који је ту живио вијековима, а са њим и културно насљеђе, историја – све њихово. Јер по доласку у Србију или БиХ неће затећи ништа своје – све ће им бити туђе, све ће морати градити испочетка.

За разлику од Славонаца Крајишници се не задржавају, већ настављају ка Србији.

Никада у животу нисам видио толико трактора, аутомобила, коњских запрега и несрећних људи, који као да су извирали из саме земље. Врели августовски дани били су пакао за крајишке Србе. Сви су се питали шта су учинили да их задеси таква судбина, њих, који су увијек били жртва.

Када су, након неколико дана претурања од немила до недрага по Босанској Крајини и Посавини напокон кренули према Србији, ми смо их гледали са тугом у очима и зебњом. За њима је остао празан простор и сви су некако знали да смо на ред дошли ми.

Бахатост наше политике ускоро ће донијети своје, за Србе из Босне најгоре плодове.

Оно што нам се некада чинило свјежим, сјајним и у боји, већ је било почело заударати на трулеж и мртвило. Агресивност може само да доведе до нове агресивности.

По доласку у Београд, крајишке Србе није дочекало оно чему су се неки од њих надали – Србија им се тада већ није чинила као обећана земља. Размјештени су тако да „поправе“ српску слику у неким крајевима – насељавани су најчешће у Војводину и на Косово (са којег ће избјећи 1998. и 1999)

Данас се над судбином крајишких Срба проливају сузе – не толико због судбине народа, колико због територијалних губитака и распадања сна Вировитица – Карловац – Карлобаг.Сви помињу број страдалих Срба и подсјећају на хрватске злочине, неки чак протјеривање Срба из Крајине називају геноцидом.

Сви занемарују чињеницу да је узевши у обзир колико је људи избјегло било, уколико се може овако незграпно рећи, чак и мало цивилних жртава. Наравно, број тих жртава би Срби да увећају, а Хрвати да умање. Хрватска држава се до уназад неколико година веома трудила да повратак Срба учини што мање вјероватним, а Србији то уопште није сметало. Мистерија око тога зашто је Крајина тако брзо освојена и зашто одбрана није била адекватна траје до данас. Иако мислим да ту нема много мистерије.

Сада се, као задњи чин крваве представе, повлачи опет српско питање у Хрватској, али чисто политике ради – као што је био случај и 1990. и 1991. Срби су адут у преговорима Србије са Хрватском, нешто чиме се увијек може уцјењивати. Наравно, без обраћање пажње на то шта ће то конкретном народу донијети. Након сваких преговора сви остају срећни и задовољни: Хрвати јер се Срби не враћају, Срби јер им адут и даље остаје у рукама.

Српско питање у Хрватској је завршило тако како јесте зато што од краја осамдесетих оно није ни било питање, већ одговор. Одговор који су други морали да слушају.

Оног часа када је постало питање, ствари су постале проблематичне.

Овај пут за крајишке Србе. Све до данас.

Слушалац из Бањалуке

Пешчаник.нет, 04.08.2010.

luka

Tko je glasao

duplo:))

duplo:))

Tko je glasao

idem odmah pogledat koja to

idem odmah pogledat koja to budala ocjenjuje duplo:) !

Tko je glasao

iz novosti, neovisnog

iz novosti, neovisnog srpskog tjednika

Neizgovorena istina dovodi do novih sukoba

Broj 555

Datum objave: 06.08.2010. Piše: Dejan Kožul

Mjesec dana je prošlo otkako je pokrenut sajt i objavljen DVD “Srebrenica – mapiranje genocida”, koji smo predstavili u prošlom broju “Novosti”. S obzirom na njegov kapitalni značaj, razgovarali smo sa Suadom Kapić, autorkom projekta.

Na promociji ste pokušali da povučete paralele između posla koji ste radili istražujući i opisujući opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici. Laicima je to na prvi pogled slično – počinjeni su zločini, izginule su hiljade ljudi i to je to.

- Nigdje nije bilo isto. A stradanja su bila ogromna. Radeći na mapi raspada Jugoslavije, bilo je potpuno jasno da je bilo mnogo tragedija i da će generacije u narednih pedeset godina biti obilježene i oštećene. Pošto sam i sama (po sopstvenoj odluci) ostala u Sarajevu tokom opsade, naravno da je fokus našeg projekta bila opsada Sarajeva. Radeći na tom projektu 15 godina, izučili smo sve nivoe opsade. I vidjelo se da je tema opstanka pod strahovitim četverogodišnjim terorom stanovništva fenomen koji nudi nadu čovječanstvu. Otkrili smo da je ljudska priroda garantovala mentalni opstanak koristeći kreaciju, inteligenciju, humor, a prije svega rad. Znači, teška drama, život u skoro neopisivim okolnostima je imao nadu, čovjek je bio pobjednik.

A kada sam donijela odluku da radim na mapiranju genocida po pravilima naučnih studija, spustila sam se u “srce tame”. Zlo ljudske prirode je preplavilo svaku riječ svakog izvještaja, svakog svjedočanstva koje sam čitala. Nema mnogo fotografija niti video-snimaka, uglavnom transkripti razgovora/dogovora o ubijanju. Potpuna dehumanizacija ljudi. Da bi ih sa lakoćom mogli ubijati. Trebalo je biti mentalno opremljen za taj mehanizam pripreme i egzekucije i ravnodušnosti u ubijanju hiljada ljudi koji su bili tretirani u razgovorima kao “paketi” koji još nisu isporučeni ili kao “pos’o” koji nikako da završe. U slučaju Srebrenice nije ostalo ništa, ni nade ni vjere, kao da ste u noćnoj mori koja je stvarnost. Sarajevo su ubijali sa brda nevidljivi neprijatelji, a Srebrenicu su ubijali ljudi iz neposredne blizine, niko se nije skrivao.

Da biste istražili činjenice i prezentirali ih kao takve, niste smjeli da dodajete nikakve komentare, nikakve zaključke. Koliko vam je to bilo opterećenje, ako ste već zašli u “srce tame”?

- Nikada nisam mislila da je naša uloga u komentarisanju događaja. To mi je nekako uvijek bilo privatno. Stoga sam dala samo četiri intervjua za sve ove godine. A što se tiče rada na Srebrenici, znala sam da će biti teško, a da će posebno biti teško ne prilaziti dokumentima sa emocijama. Uspostaviti distancu koja jedino omogućava objektivnost. Kako je rekao jedan od sudaca Haškog tribunala, trudite se da se ne zgražavate i ne čudite, nego samo slažite činjenice. Kada prođete kroz ovo i čujete da neko neodgovorno izjavljuje o mogućnosti novog rata, sukoba, krize, odmah mislite kako bi ultimativno trebalo uspostaviti mehanizme koji onemogućavaju sve znake u društvu koji mogu ličiti na pozive na rat. U bilo kojoj zemlji na svijetu. To je trebao biti mehanizam UN-a, a na slučaju Bosne se vidjelo da on više ne funkcioniše. I da ga se mora totalno revitalizirati. Mehanizam odbrane mora stajati nasuprot mehanizmu terora. Jer mladi ljudi svuda u svijetu moraju znati da zločin nije dozvoljen. I ako postoji zločin, mora postojati i kazna.

Ne bi li država imala više koristi kada bi istina konačno bila na raspolaganju, kakva god ona bila?

- Tajni arhivi vjerovatno kriju ključne dokaze za još jedan nivo ili okvir istine. Vi i ja mislimo da je bolje reći i znati šta se stvarno dogodilo, nego skrivati dokumenta koja će jednog dana svakako biti dostupna. To je zdravije za građane, nego da žive u poricanju, bolje reći u odbijanju da znaju. Ali, to očito nije politika nijedne države u istoriji. Naprotiv, one računaju na amortizaciju krivnje, reakcija, na izumiranje generacija učesnika, te kada se tajne arhive otvore poslije 50 godina, to će izazvati medijsku pažnju od nekoliko dana i sve će definitivno otići u zaborav. A djeca djece onih koji su živjeli u to vrijeme neće se dalje upuštati u to. Ali, to je pogrešno, jer neizgovorena istina skoro izvjesno dovodi do novih sukoba, čije sjeme se krije upravo u tom skrivanju i manipulacijama. Naša nemoć u odnosu na to je apsolutna.

luka

Tko je glasao

Feniks evo jedna pjesma za

Feniks evo jedna pjesma za tebe i takve. Čovjek je super ko prijatelj, a i svata je prošao u BiH.
Radi ti se o Damiru Avdiću. Bilo bi dobro da pročitaš neke stvari koje je čovjek napisao. Stvarno iskreno savjetujem.
http://www.youtube.com/watch?v=qj27SgU3PpY

Sa "poštovanjem"

grd & lin

Tko je glasao

Damir je kralj, a ti se

Damir je kralj, a ti se @feniks mermeru kljanjaj.

"Ljudi praštaju sve osim iskrenosti" - A.G Matoš

Tko je glasao

kk s žstr krnl

kk s žstr krnl v mnsr, dk m stmšljnc "prns slv" dljm Ljp nš:
< hrf="http://www.ndx.hr/vjst/clnk/stsd--vlkj-grc-dmlrl-sdm-tmbl-rzvl--slv-/505753.spx" ttl="http://www.ndx.hr/vjst/clnk/stsd--vlkj-grc-dmlrl-sdm-tmbl-rzvl--slv-/505753.spx">http://www.ndx.hr/vjst/clnk/stsd--vlkj-grc-dmlrl...

Ddš "plvc" s svdlj škrgćć zbm pd prtskm jvnst knčn prvl nk kj plcj nj vdjl Čvglvm, nk n vm strncm tvrd d h tm nj bl, dnsn k j kj b nd j t b dbn gnt-prvctr, kjg b sm sdnc "vlčnstvn prslv" dljl s mjst dgđnj, d m n pmćj fšt, dk s tsć gnt-prvctr rll "Jsnvc Grdšk Str", pdžć rk znk mjrnj vsn kkrz pd Dnrm:
< hrf="http://www.ndx.hr/vjst/clnk/plcj-htl-stsd-z-cvglv/505734.spx" ttl="http://www.ndx.hr/vjst/clnk/plcj-htl-stsd-z-cvglv/505734.spx">http://www.ndx.hr/vjst/clnk/plcj-htl-stsd-z-cvgl...

J, mj pcjnt, svjdčm stn, v bzčn lžt.

Tko je glasao

http://www.youtube.com/watch?

http://www.youtube.com/watch?v=fQ8qjWaZl7M

"As you have violated our land and our honor, (we) will violate everything, even your children."

"As you have violated our land and our honor, (we) will violate everything, even your children."

Tko je glasao

Nego poštovani Feniks hajde

Nego poštovani Feniks hajde Vi nama pogotovo ovima koji Vam daju pluseve napišite kako ste pjevali u ono vrijeme zabranjene pjesme te ste bili Vi osobno i kažnjeni. Dakako tada je Vaše pjevanje bilo okarkterizirano kao remečenje javnog reda i mira, a nekima kao izražavanje nacionalizma pa umjesto novčane popušiše zatvorsku kaznu.
Nego još nam niste pojasnili tko Vas je učio ustaškoj himni. Pa to se ne ući u školi. Ili vas je tome učio Vaš preživjeli rod križnog puta. Da možda ta pjesma nije pokazatelj elementarnog kulturnog znanja Vas kao "velikog" Hrvata.
Poštovani Feniks ako smatrate da lažem smijem li na ovim stranicama objaviti neke dokaze uz vaš pristanak?
Ne bojte se neću ih dilati okolo.

Ako lažem slobodno me tužite.

Sa "poštovanjem" ,

grd & lin

Tko je glasao

@grdilin Prestani se baviti

@grdilin
Prestani se baviti mojom osobom, dovoljno si laži servirao o meni, red bi bio da prestaneš.
Ja se neću pozivati na mraka, jer to nema smisla, da je on čovjek od integriteta, ti nakon što si objavio prve bljuvotine o meni, više nikad ne bi pisao i to ne samo na ovim stranicama.
Ali dobro piši što hoćeš, možeš mi nauditi koliko to i rasnom konju može podrepna muha, jer otprilike u odnosu na mene ti i vrijediš koliko i podrepna muha u odnosu na rasnog konja.

Nikad nikakve veze sa SDS bivše države nisam imao.
Nikad nisam bio privođen radi pjevanja ikakvih pjesama.

Ali to tebe i tako ne zanima, ti me sve vrijeme pokušavaš diskreditirati, a ja svjedočeći istinu te sve vrijeme deazavuiram i činim tvoje napore bezvrijednim.
Podsjećaš me na onaj vic o Muji i Hasi kad se čude što i nakon što je "znanstveno dokazano da muškarac muškarcu ne može napraviti dijete, oni taj eksperiment uporno i dalje provode".

Tko je glasao

"Poštovani" feniks evo

"Poštovani" feniks evo ovdje ću Vas malo citirati. pa da vidimo tko laže.
Feniks:"Nikad nisam bio privođen radi pjevanja ikakvih pjesama"

Dalje na indeksu.hr pišete ovo:

Ovo je prvo komentar jednog sudionika rasprave:

"Jesi ti svijestan da je u Titovo vrijeme postojala institucija verbalnog delikta, da si radi slobodnog izrazavanja misljenja isao u zatvor? Je li ti jasno da je postojala institucija politickog zatvorenika, da se neistomisljenike iz redova partije slalo na prisilni rad na Goli otok, pandan Staljinovim gulazima? Je li to jasno da je tajna policija likvidirala neistomisljenike u zemlji i u inozemstvu? Da li ti je jasno da je vladalo jednostranacje, da nisi mogao napredovati ako nisi bio clan partije? Da li ti je poznato da se radi pjevanja pjesama (Vilo Velebita) moglo zavrsiti u zatvoru? Sta cemo sa histeriziranim kultom licnosti, sa ogromnim paradama za rodjendan voljenog vodje? Da li ima ikakve razlike izmedju njega, Staljina, Hitlera ili Kim Jong Illa, kada je u pitanju masovna histerija prilikom obiljezavanja rodjendana? Sta cemo sa slikama po svim javnim mjestima, gdje je svaki ured ili svaka ucionica morala imati sliku velikog vodje? Sto cemo sa institucijom dozivotnog predsjednika? Jesu to jasni znaci diktature ili nisu? Reci mi, da vidim da li su ti jasne neke stvari ili nisu.

Feniksov odgovor:
Ja sam na ovim stranicama već desetke puta napisao da SFRJ nije bila demokratska država u smislu višestranačja i tradicionalnog poimanja demokracije, a Tito jest bio diktator.
To što ja mislim da je samoupravni sustav viši oblik demokracije od bilo kojeg postojećeg, ništa ne mijenja na stvari.
A što se tiče pjevanja "zabranjenih pjesama", moje osobno iskustvo iz 1967. je takvo da je nas petnaestak "u dobrom raspoloženju" zaurlalo "Bana" na Trgaču, negdje oko 2 sata ujutro. Milicijska patrola nas je sve privela, obradila i predvela sucu za prekršaje, koji nas je sve proglasio krivima i kaznio po zakonu prilično visokom novčanom kaznom radi narušavanja javnog reda i mira, Niti milicionere, niti suca nije zanimao "repertoar" pjesama. Dakle, nisam kažnjen rasdi pjevanja "Ustani bane", već radi remećenja javnog reda i mira. Pa na temlju tog mojeg iskustva, kad god mi netko priča da je kažnjen radi pjevanja "zabranjenih pjesama", ja ga odmah pitam, ne što je pjevao, nego u koje vrijeme dana i gdje je pjevao. Pa kad mi kaže "u Jurišićevoj u tri sata ujutro", onda je sve jasno."

.Dakle evo Vam feniksa i njegovih laži. No to je samo mali dio.
Feniks hočemo li dalje ili ćemo pričekati koji dan da malo odahneš.

Ako Mrak smatra da je ovo iznošenje laži neka me slobodno banira.

Feniks hočemo li staviti i link?

grd & lin

Tko je glasao

Ne treba te banirati,ali ovo

Ne treba te banirati,ali ovo što si napisao je glupost i da nije tvojih ranijih tekstova svašta bi se moglo pomisliti.Ovako,izvrćeš činjenice za potrebu dokazivanja nedokazivog.
U ovom slučaju ti lažeš i to svjesno i nije mi jasno što ti je trebalo da pokažeš ovaj tekst.Možda ti je netko na ono prije vjerovao naslijepo!

Tko je glasao

@grdilin Znaš li

@grdilin
Znaš li čitati?
Znaš!
Pa onda čitaj:
Dakle, nisam kažnjen radi pjevanja "Ustani bane", već radi remećenja javnog reda i mira.

Tko je glasao

Da. Zato su mnogi tvoji

Da. Zato su mnogi tvoji ošli u bajbokanu.

grdi

p.s. A vidi kao Feniks veli: da je Tito bio diktator. Koje promjene.

heheehehheheeh

Tko je glasao

Da. Zato su mnogi tvoji

Da. Zato su mnogi tvoji ošli u bajbokanu.

Pogledajmo malo koju je konfabulaciju preružno rabično pseto, jer @grdilin nije drugo do li rabično pseto, izvelo iz mojeg upisa:
Iima zabilješka u dosjeu (hvala bogu nisu svi uništeni) o prekršajnom kažnjavanju dotičnog za pjevanje pjesme " Ustani bane Jelačiću" od Ostrožinskog.
Bilo je to točno u rano jutarnjim satima 1967 godine na tada Trgu Republike ili Harmice, a sada Trgu Bana Jelačića.
Valjalo bi ga pitati tko je pjesmu poveo.
Tko mu je platio prekršajnu kaznu?
Koliko ih je zaglavilo radi njega?
Koliko puta je pjevao tu i druge nepoželjne (tada) pjesme zbog kojih su mnogi odležali u bajboku.
Dakako da je taj njegov rad bio i te kako cijenjen i partijski dobro nagrađen.
A bilo je tu i ordenja.

Koji dosje?
Tko je pjesmu poveo?
Tko mi je platio prekršajnu kaznu (valjda znaš kod kojeg sam suca bio i kolika je kazna bila)?
Tko je ikad igdje zaglavio radi mene?
Tko je to odležao u bajboku?
Koji moj rad i koje partijske nagrade, kad u to vrijeme nisam bio član SK?
Koji i kakav orden i za što?
Ti znaš odgovore na ova pitanja pa onda upoznaj općinstvo.

I onda kad ja pričam o čoporu, mnogi od vas mi ne vjeruju, a evo vam dokaz kad teški bolesnik lunja zamnom kao gluha kuja po netu i sakuplja po njegovom mišljenju "kompromitirajuće" materijale.
Znate li ikog pametnog da bi takvo nešto išao raditi, pa ma o kome bila riječ.

A vidi kao Feniks veli: da je Tito bio diktator. Koje promjene.
Nema nikakvih promjena, ja nisam lažljivac kao ti, pa da ne priznajem istinu.

Tko je glasao

Pa što me ne tužiš ako

Pa što me ne tužiš ako lažem.
Feniks tuži me.

grd & lin
izgleda da ti je malo iznesenih tvojih pisanija. Ja imam vremena. Samo polako dolazi još.

Tko je glasao

izgleda da ti je malo

izgleda da ti je malo iznesenih tvojih pisanija. Ja imam vremena. Samo polako dolazi još.
Naravno da imaš vremena, pa izdržavamo te.
Samo gore sam ti postavio nekoliko pitanja pa odgovori na njih.
Znam da ne možeš, ali potrudi se malo.
Laži dalje, to ti jedino dobro ide.

Mislim da ću ovim završiti moju emisiju s tobom.

PS
Nego jesi li ti onaj kripl s Foruma.hr koji je tražio od revolution da te upozna samnom?

Tko je glasao

Feniks, nisam, ali sam

Feniks, nisam, ali sam možda Placebo, a možda i inkvi, ahab ili tko zna tko. A možda i sjenka.

grdi

Tko je glasao

Feniks, nisam, ali sam

Feniks, nisam, ali sam možda Placebo, a možda i inkvi, ahab ili tko zna tko. A možda i sjenka.
Placebo sigurno nisi, ona je pametna, a osim toga između nas dvoje stvoren je jedan pomalo neočekivani odnos uvažavanja i stanovite privrženosti.
I kad smo se najviše svadili, nismo ni ona ni ja u svađu uvodili privatni život ni članove obitelji, i što je najvažnije, nismo iznosili laži jedno o drugom, nismo pokušavali jedno drugo degradirati u ljudskom smislu.

Ali ako bih rekao hehehoho, mislim da bi bilo "u sridu".

Tko je glasao

Hheheheh, je feniks Placebo

Hheheheh, je feniks Placebo ima muda i svaka joj-mu čast. heheh:

"Placebo sigurno nisi, ona je pametna, a osim toga između nas dvoje stvoren je jedan pomalo neočekivani odnos uvažavanja i stanovite privrženosti."

Nagađaj.

grdi

Tko je glasao

@feniks, Zbog tvrdnje "da je

@feniks,
Zbog tvrdnje "da je u DR ponovo stvorena NDH i da su u tom ratu ustaše pobijedili" tebi i dnevniku minus

Tko je glasao

Shiky krivo sam pritisnio

Shiky krivo sam pritisnio ocjenu. Kasnije popravljam.

grdi

Tko je glasao

Zbog tvrdnje "da je u DR

Zbog tvrdnje "da je u DR ponovo stvorena NDH i da su u tom ratu ustaše pobijedili" tebi i dnevniku minus
Ma zamisli ti mene bezveznjaka, a tamo lijepo piše čija je to opcija:
MPT i svake godine brojniji njegovi gosti dobro znaju da je u DR ponovo stvorena NDH i da su u tom ratu ustaše pobijedili ...
Tvoj je problem što čitaš, ne ono što piše, nego ono što bi ti želio da piše ....
A i inače si se nadavao pozitivnih ocjena i meni i mojim dnevnicima! Upravo prednjačiš u tome.

Tko je glasao

@Feniks, Rečenica o kojoj

@Feniks,

Rečenica o kojoj raspravljamo je sročena od dvije tvrdnje:
1. "MPT i svake godine brojniji njegovi gosti dobro znaju"
2. "da je u DR ponovo stvorena NDH i u tom su ratu ustaše pobijedili".

Sintaksa rečenice nedvojbeno sugerira i vremenski slijed događaja, pa mi dopusti da ju reformuliram:
"U DR je ponovo stvorena NDH i u tom su ratu ustaše pobijedili, a to MPT i svake godine brojniji njegovi gosti dobro znaju."

Ukoliko to nisi razumio, po mome sudu si intelektualno insuficijentan.
Ukoliko si ipak točno znao što pišeš, a sada se ograđuješ od toga (tj. od tvrdnje "...u DR je ponovo stvorena NDH i u tom su ratu ustaše pobijedili") tada si intelektualno nepošten.

U oba slučaja bi zaslužio minus.

Međutim, čini se da skupa napredujemo u izričaju na standardnom hrvatskom jeziku, što me doista veseli. Stoga ovaj puta plus za trud.

Tko je glasao

U oba slučaja bi zaslužio

U oba slučaja bi zaslužio minus.
Ni od čega se ja ne ograđujem, svi osim tebe su shvatili što sam napisao.

A u oba slučaja ...

Tko je glasao

Dragi @feniks, "...svi osim

Dragi @feniks,

"...svi osim tebe su shvatili što sam napisao."
Nisi ponudio kvalitetno obrazloženje, već mi ponovo pokušavaš podvaliti logičku pogrešku u zaključivanju, ovaj puta "argumentum ad populum". Zbog toga bi tvoj komentar zaslužio minus.

Međutim, izjavom u cjelini "Ni od čega se ja ne ograđujem, svi osim tebe su shvatili što sam napisao" dragovoljno si odabrao status intelektualno insuficijentne osobe. Stoga ti dodjeljujem veliki plus, jer cijenim samokritičnost.

Tko je glasao

Međutim, izjavom u cjelini

Međutim, izjavom u cjelini "Ni od čega se ja ne ograđujem, svi osim tebe su shvatili što sam napisao" dragovoljno si odabrao status intelektualno insuficijentne osobe. Stoga ti dodjeljujem veliki plus, jer cijenim samokritičnost.
Ma nema problema, kako god ti kažeš, samo se odmah uputi u onu meni dragu priču koja spominje Sulejmana Veličanstvenog.
Odande ćeš imati puno bolji pregled situacije.

Tko je glasao

Ako misliš na lakonsku

Ako misliš na lakonsku najavu vašeg (plural) posjeta...nema analogije, jer se nemam(o) čega bojati.

Kako uz ostalo volim bljeskove tvoje povremene duhovitosti, tvojem komentaru plus, a tebi lijepi pozdrav dok ne dođete, iako mislim da nećete nikada.

Tko je glasao

@Feniks zašto si zaboravio

@Feniks zašto si zaboravio da su ti tvoji bivši nadređeni instruktori iz Srbije, Jovica Stanišić i Frenki Simatović, objasnili da je evakuacija srpskog stanovništva iz Knina bila pogrešna odluka Slobodan Miloševiće i Mile Mrkšića, zapovjednika Vojske RSK.

Ovakvim tekstovima se nećeš vratiti na platni spisak srpske Sigurnosno-informativne agencije (BIA) Saša Vukadinović.

Feniks ne vjerujem da bi netko prljao ruke na tebi. Odbačenom krpom nitko ni cipele obrisati neće.

"Što vrijedi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu!"

Tko je glasao

Kad se rade gluposti sa

Kad se rade gluposti sa crvenim petokrakama na kapama onda to povlaci i iskazivanje drugog totalitarizma.
Nositelji ustaskog i petokrakaskog znakovlja su izopcenici u EU.
Protivnici su visestranacja koje je neupitno za sve civilizirane drzave.
Retorika za ustase da su se borili za stvaranje Hrvatske je anlogno gluposti petokrakasa koji tvrde da su bili demokrati.
Oluja je samo legitimna akcija oslobadjanja dijela Hrvatskog MEDJUNARODNO priznatog teritorija koja je bila nuzna, za razliku od Baranje gdje se prislo mirnoj reintegraciji.Odobrena od NATO-a u sklopu spasavanja jos jedne Srebrenice samo ovaj put na podrucju Bihaca samo u vecem obimu.
Sve van i nakon toga je nonsens.
2 svjetski rat je za mentalno zdrave odavno zavrsen, a i komunisticka diktatura, logori na Glom otoku, verbalni delikt i sl.
Komunisticka baljezgarija "Bolje rat, nego pakt!" nas je kostala 50 godina unazadjivanja i umjesto da smo ispali pametniji kao Francuska ispali smo idioti.
Nista novo...

Tko je glasao

Nositelji ustaskog i

Nositelji ustaskog i petokrakaskog znakovlja su izopcenici u EU.
Otkud li samo crpiš te ludosti?
Odreći se petokrake značilo bi s odreći uloge CA u borbi protiv fašizma, ma zbačilo bi odreći se i samog antifašizma, dakle petokraku niti je tko zabranio niti će je zabraniti.

Komunisticka baljezgarija "Bolje rat, nego pakt!" nas je kostala 50 godina unazadjivanja i umjesto da smo ispali pametniji kao Francuska ispali smo idioti.
Ma nemoj, a znaš li što je snašlo kolaboracioniste u Francuskoj krajeem i neposredno poslije rata, a onda se poajavi u danšnjoj Francuskoj pa negdje među običnim svijetom pohvali "pametnu odluku" i vladu u Vichyju.
Pričat ćeš nam poslije kako si prošao.
A "unazađivanje" je izgledalo tako da smo gotovo 20 godine spadali u sam vrh zemalja s najvećim gospodarskim rastom u svijetu i od zaostale zemlje s preko 90 % poljoprivrednog stanovništva, s preko 50 % nepismenih, gdjwe su harale zarazne bolesti, uključujući i malriju, postali srednje rqazvijena zemlja bez nepismenog stanovništva.
To su činjenice, to jew istina, a ne tvoja baljezganja.

Tko je glasao

Feniks još jedan dokaz da

Feniks još jedan dokaz da nisi služio JNA. Meni je moj ćaća pričao da je u JNA osim vojnog roka radio i na opismenjavanju nepismenih.
O tome da nije bilo nepismenih ja prvi svjedočim da ih je bilo i te kako i to osamdesetih godina i to u JNA.
Ubacuješ frizirane i opet lažne podatke.

grdi

Tko je glasao

Postavke za pregledavanje komentara

Od 25. listopada 2017. godine na pollitika.com više nije moguće dodavati novi sadržaj (postove, komentare), niti je moguće kreirati nove ili se ulogirati na stare korisničke račune.
Odaberite svoje postavke za pregledavanje komentata i kliknite na "Snimi postavke" da aktivirate promjene.

Najkomentiraniji članci

Najčitaniji članci