Nisu političari, nisu partizani, a bogme ni ustaše

• Dnevnik Skviki - Pet, 16/10/2009 - 08:21
• Glasujte
  0 Up Down
• Komentari 27 dodaj komentar

Odluka za objevitjedan dnevnik je barem za meine uvjek velki problem, a pogotovo ovaj. Sigurno se mnogima neče svidjet.
Ja sam se ipak odlučil ga objavit jel ču možda rješit velki proplem, a nekom možda stvorit mogučnost, za jednu veselu i sretnu budučnost, Ta če sigurno biti buna ljepih momenata, koji se nikad u životu ne zaboravljaju.

Prije dve i pol godine nam je neko malu mačkicu bacil na dvorište, a bila je tak mala da smo ju slučajno zamjetili. Virila je iz grma i svaki pokušaj pristupa je završil bjegom tog malog anđeleka.

Kak smo več imali mačka, koji je 16 godina s nama putoval iz Stuttgart-a za Zagreb i natrag, nije bilo problema sa postavljanje hrane na mjesto njezinog pojavljivanja i stjecanja povjerenja.

Jedan dan je kčer uspjela Koku (tak smo ju prozvali) ulovit i unest u kuču.
Ljubav se je rodila i sad je član obitelji.

Preko zime ju hrani susjeda i sve je u naj boljem redu. No veza se je prekinula, a kriv je za to bil naš Bleki, koji bašne voli mačke.

Ovu godinu na prolječe je postala mama dva mala mačića i to kod susjeda na štali.

Čuvala ih je ko oko u glavi i niko ih nije videl, no čuli smi ih kad bili gladni i zvali mamicu.
Jedan dan ih je dopelala, no bili su bolesni i polu mrtvu curicu smo jedva spasili.
Čudno zar ne, jedna životinja je svjesna da joj je podmladak bolestan i dođe tražit pomoč kod čovjeka.

Nazvali smo ih Pikica i Pikec.

Mi smo brinuli i s vremenom se je Pikec počel dolazit na dvorište i umiljavat se Blekiju. Kak ga je podkupil mi nije jasno, no mi smo mu uvjek govorili. To je Pikec i naša maca.
S vremenom se je i Pikica odlučila na ulazak u dvorište i obitelj je narasla.

No Koka je još za vrjeme dojenja imala bliski kontakt sa nekakvim fakinom i trbuh je bil sve veči i veči.

Jedan dan je nestala i nakon dva dana je iskrsnula bez debelog trbuha.
Postala je ponovo mamica i to tri dečeca i jedna curice. Dok još nismo znali ko je kaj, smo podjelili imena.

Šnefloke, Gamaše-Đo, Pepe i Rambo. Kak je Gamaše-Đo ispal curica, smo morali mjenjat ime i sad je Šuger.

No sad sam vas dosta gnjavil i imam molbu za eventualne udomitelje tih divnih biča, koja mojoj ženi od jutra do mraka vedriju lice.

Ko ima volje i mogužnosti ih udomit?

Mi moramo ponovo na sjever i nemoguče ih je povest sobom, a još su mali i jel bi preživeli zimu je upitno.

Ko ima interesa i čvrstu volju preuzet odgovornost, nek se javi na PP.

Opomena: Odgajani do sad od ustašoida.

• Dnevnik Skviki - Pet, 16/10/2009 - 08:21
  
• Komentari 27
• 2724 čitanja
  Pošalji poruku autoru
  dodaj komentar