pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Razmišljam več par dana o toj cjeloj situaciji kod nas i pitam se zakej imamo takvo sranje.

Izvinjavam se na tom izrazu ali mi nije niš kulturnog palo na pamet kaj bi opisalo to kaj imamo.

Kak smo impluzivni i kroz stolječa nas je uvjek neko tlačil i ugrožaval nam egsistenciju nije ni čudno da uvjek reagiramo s tolko emocije i energije i to onda kad se osječamo ugroženi.

Nisam htel spomenut događaje u bliskoj ni dalekoj prošlosti jer se je o tome več puno pisalo ali bi inače moj post bil pre kratki.

Nadolaskom Turaka na naša područja i način kak su s našim precima postupali se zna, onaj koji se nije u njihovo uklopil taj se je uništaval da od njega niš ne ostane.
Onda smo gurnuti u jugoslavensku državu i bili smo prisiljavani odbacit svoje i utopit se u neku novu naciju.
Došel je i WWII i mi smo napravili glupost i to osječamo i danas. Platili smo krvavo i pobjednici su išli po logiki, treba ih tak potuči i ponizit da nemreju više dignut glavu. No nisu bili svjesni da se takvog nekaj ne zaboravlja. Poraz se može zaboravit ali poniženje nikad.

Onda je dožla 90-a i kak su se neki spram Hrvata postavili ne moram puno pisat jer smo svi to na neki način doživeli. U nekim selima se je od strane okupatora tak divljalo s onom starom praksom, sve uništit i ponizit (primjer kak su postupali sa ženama) .

No sad se bum posvetil malo našoj politici koja ima puno zajednićkog s gore spomenutim i u ponašanju se ne razlikuje od svih tih osvajača i na svakom koraku se proba poraženog protivnika ponizit. Zaboravljaju da se to sve moože jedan dan vratit i to višestruko.

Svi živimo sad u jednoj zemlji koja je naša i svima bi trebalo biti najviši cilj dobrobit svih nas i moje je mišljenje da se bi svi trebali poštivat protivnika.

Neču sad nikog imenovat i nek si svaki razmisli kak se ponaša s drugim i da s tim istim mora živet vrata do vrata i kad tad pogledat ga u lice.