Jedan čudan dan

• Dnevnik boltek - Čet, 19/04/2012 - 09:18
• Glasujte
  8 Up Down
• Komentari 9 dodaj komentar

Došlo je vrijeme da i ja ponesem taj grdi naziv. Nisam štel reči nikaj grdoga ali tak je kak je. Bilo je potrebno naći se, na krivom mjestu,u krivo vrijeme i ja sam postao „lokal-patriotski šovinist“. Tog jutra sve je pošlo krivim putem.
- Redom: Ujutro na kiosku tiska prijatelj i ja stanemo da kupim cigarete . Taman da kažem dobro jutro, kad mlada dama iznutra glasom kojeg se ne bi posramio ni Šaljapin priupita.
- Šta ošššš? Ne vjerujući sam sebi kažem. Molim? Ma reci ti šta oššš ponovi ona. Prijatelj me poćne vući za rukav jer je naslućivao moju reakciju. Stoga sam smirenim glasom ali namjerno, na svom materinjem kajkavskom lepo objasnil. – Je bi ja vas mogel zamoliti za škatulu cigareta. Ona gleda u mene i šuti. – Mlada gospodična je bi vi meni šteli prodati škatulu cigareta. Ma oklem si ti? Pita ona mene. Ko te razumi? I tak smo nastavili.
Ja njoj je bi ja vas, je bi vi mene , da prijatelj nije prekinuo i rekao da mi da kutiju Ronhila. – Pa što ne kaže? 19 kuna. Prijatelj me odvuče do Megana i pravac Jarun na nekakav sastanak gdje sam pod dojmom mlade dame većinu rasprava prešutio.
Nakon sastanka prešli smo na malo tvrđe a bogme i na tekuće probleme. Roštilj je bil fin, silvanac ohlađen baš kak treba, jednostavno je pasal. I sve bi prošlo dobro da Mate nije počeo. – Ajmo judi zapivat jednu našu. Stavi prst u uho i poput jelena u vrijeme rike zapjeva. – Digla mala nogu, ona hoće ja ne mogu ooooooj. Zastane i pogleda nas. – Ajde prihvatite. Koju vražju mater da prihvatim? I poput brzog vlaka kroz misli mi protutnji ono od jutros. –Šta oššš ? Daj Mate neznamo ti mi tu „našu“.
Pogleda me ispod oka i reče. -Opaaa. Gospodin Purger se pravi fin. On bi piva valcer, tango. Znaš li ti Boltek da je ovo iz dubine mog srca. Iz mog rodnog kraja.
Ma znam Mate. Znam. Ali ajmo onu. Ribar plete mrižu svoju, ili onu Da te mogu pismom zvati. Mate me gleda preko stola i kesi se što mu ja govorim. – Ma pivat ćeš ti Boltek i gangu i ojkaću. To ti Mate kaže. Što ti misliš da je Mate doša tamo iz pripizdine i da nezna drugo nego ojkat? Da sam moga jist kamen nikada me Zagreb vidio ne bi. Ti si jedan običan lokal-patriotski šovinist. Tu sam stisnuo zube da mi se skoro gebis polomil . Prijatelj me drmne za rukav . – Ma daj ga pusti na miru. Vidiš da je previše popil. -Ak pije nek pije v rit a ne v glavu velim ja. Ma pusti Boltek idemo. I spremi me on u Megana i krenusmo na Srednjake doma jer nam se Pisarovina činila predalekom.
Vidiš Tomo kažem ja prijatelju, svakog dojdeka dočekamo ko ljudi. Često se upitam koliko je ljudi unaš grad došlo otvorenog srca. Koliko njih je spremno prihvatiti naše običaje, pravila i norme s kojima se od navek pravi Zagrepčani ponose. Ne oni naprosto odbijaju prihvatiti naše vrijednosti. Taj klipan Mate nigdar ne bu Zagreb prihvatil. On bu navek zadržal svoje običaje i navike. Ja ga razmem da je on tulil iz srca. Kaj ni mogel zapopevati nekaj kaj si znamo? Kaj on ne kuži da i ja imam srce i da bi i ja štel svoju popevku zapjevat. Niko ne traži od njega da se odrekne svog podrijekla. Ma pusti veli Tomo. Znaš da te bu sutra nazval čim mu ispari alkohol. Sutra, sutra. Se bu bolje sutra. Zakaj ni zapopeval „Morgen“ pak bi ja razmel? Svi vele da bu sutra drugačije.
Celi svoj život živim za sutra, koji bu došel sutra.

• Dnevnik boltek - Čet, 19/04/2012 - 09:18
  
• Komentari 9
• 728 čitanja
  Pošalji poruku autoru
  dodaj komentar