pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Gospodari zdravlja ljudi ili čak života i smrti.

Več sigurno dva tjedna razmišljam o naslovu ovog dnevnika. Prvo mi je taj koji sam izabral pal na pamet, no izgledal mi je provokativan i malo pretjeran. Čak sam jedno vrjeme bil uvjeren da je čak i pokvaren. Odustal sam i od pisanja i od naslova do danas.
U četvrtak mi je puknul film i ponovo se to sve počelo motat po glavi.
Ste znatiželjni, nije čudno pa bil bi i ja.
Došli smo prije šest tjedni u domovinu i žena mi se razboli u roku par sati. Prvi korak ispitivanje koji je doktor dobar i kakav je diagnostičar. Ženica k doktoru a ja na socijalno i mjenjaj potvrdu o osiguranju za bolesnički list.
Sljede upute za razne bolnice i labaratorije jel se je fest razbolela. Vjerujte od Svetog Duha do Dubrave sam skoro sve upoznal i srel predivne ljude i to od doktora do čistačica. Provel cjele smjene i po osam sati. Puno toga videl i s brdo ljudi komuniciral. Naslušaš se raznih priča i bogme i tragedija..
Sjediš u hodniku i bolničari guraju polu mrtve ljude u raznim starosnim dobima. i razmišljaš o osobnoj situaciji i plus svega misliš kak ti je još dobro i ne mora te niko gurat na četri kotača.

Sad da počnem o onom kaj me je naj više pogodilo. Sjedim pred bolnicom jel je žena u sobi kod doktorice, dojde auto s stranom registracijom i izađe čovjek van, zvadi mobitel i hočeš ili nenečeš čiješ kaj govori.
Čuj došel sam, ma da put je bil dosta dobar i dođi odma jel mi se žuri.
Nakon par minuta dođe sestra i oni skupa otiđeju u zgradu. Hod mu je bil takav da nije izgledal bolesno. Ja prejdem nutra nakon par minuta i sednem se u hodnik. Stari ljudi još uvjek čekaju u na njma se vidi da jedva sediju, ne svi ali neki. Gle čuda dojde iz doktorove sobe sestra koja je dočekala onog gospodina sa stranom registracijom i za njom i taj gospodin. Rastanak i ona veli: Bog, drugi put nazovi opet kad trebaš.
Nisam puno razmišljal o tome dok se nekaj slično nije ponovilo i to par put. Vrhunac svega je bil u jednom danu. Mlad čovjek dođe u hodnik, nazove s mobitelom i gle i tu dojde jedna sestra i po stranom dialektu se kod njih dvoje vidi da nisu iz Zagreba. Kak je kod moje žene več bilo kritično i išli smo s jednog na drugi kat i svaki doktor je zval onog drugog i objasnil kaj treba mojoj ženi pregledat. Svukud smo čekali uvjek se je pojavljivala sestra i to ona ista koja je svojeg rođaka ili prijatelja dočekala. Pital sam se svaki put kad sam ih videl: Pa kaj ta nema radno mjesto.
Čaša se je prelila kad smo došli pred jedna vrata, gdje je izašel taj mladi gospon iz druge drđave i izljubil se s svojom poznanicom i prešel. Dojde i moja žena na red i u nutra veli jedna od sestih: Mi taj test nemremo danas napravit jel smo popunjeni. Vani niko nije čekal i one su pregledavale svoju knjigu termina i na moje pitanje a kad može, jedna od njih veli: ne znam.
Na moju reakciju i primjedbu kak ne znate i da vani niko ne čeka, dobim kratki odgovor: Druge godine. Na primjedbu kak je kod moje žene hitno i da jedva stoji, dojde odgovor, ak vam je hitno odite privatniku. Na svim uputam od moje žene je pisalo hitno.
Na našu sreču smo sve završili ali drugdje i na kraju je rečeno, Mogla vam je žena ostat i sljepa s tom bolešču. Sad slabo vidi i molimo boga da se bu to sredilo.