pollitika Neovisni, ali ne i neutralni

Reći ću: Ja volim srednji vek!
I onaj rani i onaj srednji-srednji i onaj kasni.Volim svih tih hiljadu i kusur godina.
Pastrmke su tada bile vesele, mačori debeli i pokvareni, zalasci sunca - to se neda opisati, a mirisi...mirisi...jutarnje rose, sokova pokošenih livada koji se u kapima cede sa rukom iskovanih kosa, topla, zanosna isparenja stajnjaka koji se zorom trakasto šire i podvlače pod slamnate krovove kuća sa usnulim nabreklim dojkama i muškim žilama.
I mir.Mir.
S proleća se sejalo (rukom), s leta se kosilo (rukom), s jeseni se skupljalo (rukom), zimi se jelo-rukama.
I tako vekovima.
Krava u štali je imala svoje ime, sve je imalo svoje ime, i kvočka i njeni pilići.
Radnje (trgovci) zapravo i nisu postojale.Nije bilo ,,nove robe,, novih proizvoda.
Bilo je samo zanatlija.
Nije se pušilo, ni pila kafa.O raznim mirođijama i da ne govorim.
Onome gore u zamku davalo se njegovo, crkvi njeno.
I tako hiljadu godina.
Dobro, ratovalo se tu i tamo, onaj zamak protiv onog, ali jedina stvarna opasnost je bila kuga. A to je već Božja volja.

Izvod iz zajedničkog intervijua S.Žižeka i Z.Đinđića u nemačkom listu, 1999.god.

Žižek: Zaboravili ste jedan drugi mogući scenario. Nakon rušenja Miloševića mogla bi nastupiti i "rusifikacija" Srbije. Pod time mislim da bi mogao doći na vlast režim koji prema vani izgleda moderno i zapadnjački, ali potajno iznutra pljačka zemlju i ucjenjuje Zapad na isti način kao što to čini Jeljcin: Ako nas ne podržite, ovdje će se sve urušiti. Takav režim se uopće ne bi morao pretvarati da ima neku viziju, nego bi mogao preživljavati tako da planski jača nihilizam kod ljudi. Ne mislite li da ta opasnost postoji i za Srbiju, gospodine Đinđić?
Đinđić: Ako ne dođe do radikalnog ozdravljenja političke kulture, onda je to doista najvjerojatnija posljedica - kolaboracija između dijelova Miloševićevog aparata i dijelova opozicije, dakle diskontinuitet političkog personala uz istovremeni kontinuitet politike.
………………………………………………………………………………….
Zaista, potpuno precizna definicija od strane S.Žižeka I isto toliko jasno manifestovana svest o toj opasnosti od strane Z-Đinđića.
Rezultat?

Čime se bavim*

Obično šetam.
Malo se doteram, upristojim,
izađem napolje.
Cunjam okolo.

Ponesem novine od juče,
stavim pod mišku,
što da se razlikujem.
Razgledam malo.

Nađem neku kafanu,
uđem, sednem,
naručim piće.
Gledam.

Ako mi se dopadne atmosfera
pustim si neku
muziku.
Uživam.

Onda počnem da gledam.
Okolo.
Tažim neki lik.
Možda mi se ne dopadne.

Nađem.
Ustanem i priđem,
sačekam malo,
čisto da zbunim.

Onda ga uhvatim,
malo pridavim,
zgužvam, polomim,
okačim o čiviluk.

Pozovem kelnera,
ugasim muziku,
platim piće.
Odem.

*Izražavam duboku zahvalnost g.Anri Mišo-u
na nesebičnoj pomoći koju mi je ukazao prilikom
pisanja ovog teksta.

ddddddd dddddddddd ddddddddddddd dddddddd ddddddd ddddddd dddddd ddddddd dddddddddd ddddddd
ddddddd ddddddd dddddd dddddd dddd ddddddd ddddddddd dd ddddd dddddd ddd dddddd dddddddd dddddd
ddd dddddd dddd ddd ddddd ddddddd ddd ddddddd dddddddd dddddddd dddddddd dddddddd
ddd dddddddd ddddddd d dddddd ddddddd dddddddd dddddddd ddddddddd ddddddddd ddddddddd
dd dddddd dddddd dddddd dddddddddd dddddddd dddddddd dddddddddddd ddddddddddd ddddddddd

Rodili su me!?
Dali su mi ime.
Smestili u etničku,rasnu i kulturnu određenost!
Baba me ukrala, odnela u crkvu i krstila, te tako učinila hrišćaninom!?
Nisam dakle ni pustio sisu, a već sam bio određen i definisan za sva (moja) vremena!

Ja o tome nisam imao pojma, te mi nije ni smetalo, u prvo vreme.
Onda su me obrazovali.
Ni to mi nije smetalo...na početku.
Ali, morali su da znaju!
Nisu na to imali pravo!
Morali su da znaju da se ja možda neću složiti. Jednoga dana.
I onda se nisam složio.
Ali baš.

Tako sam počeo da se bunim.
Gledali su me sa podozrenjem, svi. I moji.
Vremenom su počeli da me sažaljevaju, svi. I moji.
Ja sam se međutim, bunio.
Kako da odustanem od svojih prava?
Eto, neću.

Obično bih se tako pritajio, pod nekom klupom u školi, pijačnom tezgom,
sačekao trenutak i iskakao, na prepad.
Sasuo bih im sve, ko` mačem!
Nisu mi smetali zatečeni osmesi neugodnosti prisutnih gospođa,
nekakav gnev muškaraca čiji su pogledi tražili uniformu.
Ništa! Ja sam sekao svojim pravima!
S pravom!

Ponekad bih međutim, samo izašao iz svoje senke, elegantno, lagano
i jednostavno bih otišao bez reči!?

Moje mišljenje
(kraj Istorije, kraj Srbije)

Svi mi koji govorimo o zaista ozbiljnim problemima našeg društva i države, u biti govorimo optimizmom čak i onda kada definišemo tu poziciju potpuno depresivno što naravno jeste ishodište bilo kakve ozbiljne analize o srpskom društvu danas.
Kažem – optimizmom- s toga što nikome ne pada na pamet da zaista dovodi u pitanje opstanak države i nacije. Niko ozbiljan ne misli da postojeći oblici prisutne destrukcije sistema mogu dovesti u pitanje –opstanak-, tačnije –nestanak-društva i nacije sa istorijske pozornice.
Da li je to zaista tako?
Od čega zapravo zavisi opstanak jednog društva?
Koje su to datosti koje jedno društvo dovode u situaciju istorijske zasićenosti i na kraju nestanka?
Možemo li mi, baveći se suvremenim datostima, suočavajući se sa tim dnevnim detaljima, možemo li se ipak osloboditi te pretnje, one koju ne smatramo čak ni teoretski realnom, one o mogućem kraju, onom koje smatramo sudbinom predhistorijskih, završenih i danas nemogućih procesa nestajanja naroda i organizovanih društava?

Jedite kod Džoa - Eat at Joe’s

O gađenju - ako vam se gadi, onda dobro.

O važnosti čistog dupeta (personal expirience)

Radoznalost duha mi je omogućila jedno od neverovatnih životnih saznanja, srećom na vreme i još u mladosti primenjenih.I ja sam naravno, kao i svi u ovoj kulturi, posle nužno obavljenih radnji pražnjenja probavnog trakta koristio papir, ponosan što sam eto, pripadnik generacije koja to ne mora tuluzom ( neizbežna slika polskog klozeta u ,,drugom,, dvorištu, o kanap okačen porodični klip).

Vise nego sto je to vidljivo, Srbija je u problemima.Najava marsa neo-nacista za 7.10. u Novom Sadu je samo simbolican znak da je u Srbiji nestalo one ,,tradicionalne,, podele na demokratsku i tradicionalnu Srbiju.
Izgleda da se ovde sve relativizovalo i da je srpsko drustvo, sve sa svi svojim (i ne-srpskim) gradjanima skliznulo u beznadje koje se ovde od strane politickih elita, buduci da leka nema, prevodi kao konstanta epskog usuda i inata.

Insert je iz dokumentarno-igranog filma -Dan, bez osobitog znacenja- (2002.g.) da bi Vam bilo jasnije.U secvenci Voja Brajovic govori stihove pesnika Brane Petrovica iz poeme -Istorijska citanka-, napisane jos 1972.godine, sa neverovatnim poetskim vizionarstvom.