Svojevremeno je zvanična Italija pristupila eurozoni sa mnogo entuziazma: uz pompu i promotivne spotove. I bez referenduma – italijanski Ustav ne dozvoljava referendume po pitanjima međunarodne politike. O istim odlučuje Parlament. Autoritativnih euroskeptika je bilo, ali ne u vladi i Parlamentu. Naglasak zvaničnika je bio na prednostima koje nude evro-fondovi za razvoj, liberalizaciju profesija i modernizaciju i harmonizaciju građanskog i trgovačkog zakonodavstva.
Za Italijom su ubrzo ušle i Grčka, Kipar, Slovenija....
Evro je u Italiji zamenio liru. Liru je ubacivala u opticaj Nacionalna emisiona banka, prema sopstvenoj proceni i odluci, uspostavljala je održivu ravnotežu u platnom bilansu, uz manju ili višu stopu inflacije, koja je pomagala italijanski izvoz i kompetitivnost nacionalne ekonomije na međunarodnom tržištu s jedne strane, i ublaživala troškove finansiranja javnog duga (državnih obeznica), koji je u to vreme bio pretežno u rukama italijanskih štediša (gotovo 100 %).
Ne mojte me uzimati za ideloški ili nacionalno obojenog pojedinca. Ja to nisam nikad bila, a pogotovo to danas nisam. Svedok sam raspada ideološki nabijenih sistema. Uisitnu, zajedno sa vama i mnogim drugim svedocima pogubne podeljenosti. „Mi“ i „oni“. Nije važno ko su “oni“, važno je da po isključenju definišu kategoriju „mi“. Ja nisam pripadala nikada ni ovom „mi“, niti onim „oni“. Uvek sam sačuvala zdrav razum i izbegla apriorističku „mržnju“ nekog koga ne poznajem. I opet me ne interesuje da li će pobediti ovi „mi“ protiv ćirilice, ili „oni“ za ćirilicu. Zdrav razum bi savetovao da je uvek bolje znati više, a na manje.
Ali to je problem onih „mi“ koji će ćirilicu izbrisati, a nikako „onih“ koji to neće učiniti, i koji će u tom besmislenom natezanju izgubiti, ono što u fisici nazivaju „momentum“ u kojem treba ispravno odgovoriti na druga mnogo bitnija pitanja. Sačekajte tek trenutak, jer mnogo veći problemi već kucaju na vrata.
Navešću tek jednu karikaturu besmislenosti. Vratila sam iz Srbije pre par dana. Uvek idem autoputem Ljubljana – Zagreb - Beograd, do Rume, a potom hvatam put za Novi Sad.
Limunada šovinizma, parcijalizma, lokalizma je odavno zasitila i zamorila političko tržište. Nije donela više snage i više zdravlja potrošačima.... Kiosci boze i limunade po uglovima kvartova se zatvaraju, kupaca više nema. Traže se politički efikasniji proizvodi.
Pretnja opšteg pada životnog standarda nije niti lokalno niti etnički određena. Friulanci ili katalonci nisu ugroženiji od ostalih građana budžetski „nedisciplinovanih“ država. Niti su lepši i pametniji. Proizvod lokalizma nema više političku prođu. Problem je u vrhu, a vrh nikad nije lokalni. Vrh je glava proverbijalne ribe – ribe kao vrste, bez lokalnih epiteta. Šovinizam je proizvod političkog utilitarizma podela, istrajala paradigma „divide et impera“.
Doslovno i prenosno plutonomija je „zakon bogatih“- etimološki „Plutos“ je grčki mitološki bog bogatstva, „nomos“ je starogrčka reč za zakon.Termin je globalno lansiran zahvaljujući jednom tržišnom istraživanju urađenom za račun tada prve američke banke „Citigroup“ (2005). Tekst je svojevremeno „procurio“ u javnost i izazvao zgražanje javnog mnenja i naravno dežurnih političara i „opinionmakera“.
Ova tržišna analiza je stručno urađeni ekonomski „calculus“, brutalno iskren, autentičan i nedvosmislen u svojim ciničnim primesama i zaključcima. Novi milenijum je doneo i novu podelu čovečanstva: ne više na komunistički Istok i slobodarski Zapad, niti bogati Sever i siromašni Jug, već zemlje u kojima vlada „Plutonomija“ i one u kojima ona zasad ne vlada.
Schuld - jedna te ista reč za „greh“ i „dug“ u nemačkom govornom području. U ostalim hrišćanskim zemljama i jezicima tih zemalja „dug“odavno nije više reč i za „greh“. Dug je nasušna potreba preduzetnika, javnih institucija, bankara i porodica.
Za nama smo ostavili istorijske epohe u kojima su se neplaćeni dugovi naplaćivali ropstvom, te kasnije zatvorom i konačno vezivanjem za „stub srama“ na javnom trgu. Razvoj jezika je sledio te društveno-ekonomske promene. Tragovi jednoznačja termina „dug/greh“ zadržali su se još u molitvi, zajedno sa apelom za oproštaj „duga/greha“.
„Et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris“ (Pater Noster)
„And forgive us our debts as we also have forgiven our debtors“
„I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“
„Und vergib uns unsere Schuld, wie auch wir vergeben unsern Schuldigern“ (Vaterunser)
U više navrata sam krenula u obradu mojih utisaka povodom drakonskih „tehničkih mera“ kojim nova italijanska vlada pokušava spasti Italiju od Italijana. Ispunila sam nekih desetak stranica mog bloknotesa formata A4 tekstovima koje sam svrstala pod tri –četiri naslova.
„Disnotor“ mi se učinio dobar naslov za jesenji ritual kolektivnog hlapanja PIGS-a. Svinje su blagodarne životinje učinkovitog prinosa, uz minimalni škart. Salo se obilato topi u velikom bagraču i cvrči: „spread“, „spread“, „spread“. Gazda trlja ruke: 480 bazičnih poena, 490, 500, 510, 520! Oho-ho!
Ali posle ozbiljnijeg razmišljanja zaustavila sam se pred pitanjima: Ko je kasapin? A ko je gazda? Za disnotorske goste se zna – to su uglavnom komšije i pajtaši. Ne želeći da uvlačim čitaoce u neugodna nagađanja odustajem od teme.
Pokušavam ponovo, ovaj put formalnije. Krećem od informativne note objavljene u „Corriere della sera“ nakon dolaska “ vlade tehničara“. Nota sadrži profesionalni profil novog premijera. Između ostalog čitam: dugogodišnji član „steering committee“ Grupe Bilderberg. Po imenovanju na funkciju premijera daje prigodnu ostavku na članstvo u istom komitetu.
Svetska populacija je dostigla novu rekordnu cifru od 7 miliardi stanovnika u ponoć 31 oktobra. Između pola miliona novorođenih tog dana, koja je to tačno beba nije moguće znati. Ali sedmomiliarditi stanovnik je stigao tačno prema predviđanjima, kao voz po voznom redu. Bez iznenađenja i uistinu bez stvarne novosti. Sve smo to odavno znali.
Demografi su već izračunali kad ćemo dostići novu rekordnu cifru od 8 miliardi. I tu bi moglo biti velikih iznenađenja. Revolucionarna novost koju su zabeležile agencije 31. oktobra je otkriće da se staračke ćelije mogu regenerirati. Definitivno bi to značilo da je starenje reverzibilan proces! Demografska bomba bi u skoroj budućnosti mogla poprimiti nove dimenzije.
(EU fondovi za školstvo)
Logistika konačno postaje nov obrazovni smer u srednjim školama. Ne više logistika preduzeća, koja se tu u tamo provlačila kroz programe srednjih ekonomskih škola, već moderno konceptirana logistika globalnog transportnog i dobavnog lanca (SC –Supply chain). Logistika kao „time related positioning of goods and services“ ( Roba i servisi na pravo mesto u pravo vreme).
U modernom, modularnom sistemu proizvodnje robe i usluga, pojedinačni proizvođači odavno više ne konkurišu jedni drugima direktno, već indirektno, preko pripadajućih dobavnih lanaca, koji njihove proizvode prosleđuju od sirovinske baze, preko brojnih faza obrade do finalnog proizvoda koji stiže na tržište sve probirljivijih potrošača.
Na globalnom tržištu nosioci kompetitivnosti svakog proizvoda su dobavni i distributivni lanci kojim se ovaj kreće (duga sekvenca globalnog lanca: move/handle/store –transform – move/handle/store – transform - ...).
Ovo je bio moj četvrti duži boravak u Londonu. Turističko-potrošački „Merry- Go- Round“ je uvek bio iscrpljujući, ali ovaj put sam rešila da ga sebi poštedim. Obavila sam ritualne posete obeležjima imperijalne i kulturne istorije, prokrstarila katamaranom po Temzi, prošetala parkovima, ali bez ritualnih kupovina, ako se izuzmu sveži naslovi na koje sam naišla u knjižari Waterstone's: „CHAVS“, „The Leaderless Revolution“, „The Invention of Market Freedom“, „Why Marx was right“, da spomenem tek neke.
Odluku sam donela pred luksuznom robnom kućom Selfridges’: Jaguar, Bentley, Roll Roys su bili uredno parkirani pred jednim od mnogobrojnih ulaza. Šoferi su disciplinovano stajali kraj kola, čekajći da se „mylady“ vrate iz kupovine. Zašto bih trebalo da ulupam moje dnevnice u kupovinu predmeta koji mi u status ne mogu uneti i Jaguara sa šoferom?
Gde je London danas? Nije na razglednicama. Nije u turističkim brošurama. Buja u medijskoj tišini, koju probijaju sirene interventne policije. Moj hotel je na ivici zone 2. Helikopteri danonoćno nadleću teren, policijske sirene se oglašuju u vrlo kratkim razmacima, danju i noću.
Kako izgleda London izvan zone 1 i 2?
Italijanska Ministarka za Prosvetu se zahvalila ekipi italijanskh fizičara pri CERN-u (Ženeva) i ekipi fizičara pri istraživačkom centru smeštenim pod planinskim masivom Gran Sasso (Abruzzo). Naravno u prvi plan je po defaultu (koja ružna reč danas!) istakla zasluge Ministarstva i vlade. Prevodim: "Na konstrukciji tunela između CERN-a i laboratorija ispod Gran Sassa, u kojem je izvršen eksperiment, Italija je doprinela izdvajanjem sume koju danas procenjujemo na oko 45 miliona evra." Ako ne verujete evo i izvorno: „Alla costruzione del tunnel tra il Cern e i laboratori del Gran Sasso, attraverso il quale si è svolto l’esperimento, l’Italia ha contribuito con stanziamento oggi stimabile intorno ai 45 milioni di euro.”
Po Ministarki postoji tunel od 750 km između Ženeve i Peskare kroz koji jure neutrini! Italija se već dva dana gromko smeje. Tunel je brzo dobio i ime # Tunnelgelmini i na twitteru je najomiljeniji italijanski “trending topic “. Reakcija je usledila brzinom neutrina.
Komentari su pljusnuli u nanosekundi:
“Rezanjem po budžetu za naučna istraživanja dobijaju se ovakvi rezultati”
“Gde je ulaz u tunel, preneo bih moju ušteđevinu u Švajcarsku?”
