Tagovi

Bar "Sport" o preraspodeli dohodka (i bogatstva)

Preraspodela dohodka je vruća tema u baru „Sport“. Mnogo ostrašćenih diskusija, mnogo radikalnih rešenja, mogo spritzera i još više galame i na kraju svi se slažu da treba rezati, kresati, šišati ..... a svi misle na Mitu. Samo na Mitu! Ali nije lako ošišati komšiju Mitu koji je kupio luksuzni auto, jer se ne može praviti poreski sistem samo za Mitu. Trebalo bi generalizovati. I tu bi nastala tuča.

Dohodak proizvode rad i kapital. Ako se spustimo na individualni nivo naći ćemo da mnogi žive samo od rada, malobrojni samo od kapitala, a dobar broj onih koji galame po birtiji zarađuju i od rada i od kapitala.

Polovina stanovništva na zapadu, ona najsiromašnija, ne poseduje nikakav kapital. Najbogatiji, negde oko 10 % stanovništva poseduje preko dve trećine ukupnog stocka kapitala. Između ove dve grupe nalaze se vlasnici preostalog kapitala, nešto manje od trećine ukupnog kapitala. Šta ulazi u pojam kapitala verujem da je jasno – obveznice, deonice, nekretnine svake vrste, polise osiguranja za slučaj preživljenja ili smrti, i svaka druga imovina koja ima tržište (legalno ili ilegalno). Istorijska godišnja stopa prinosa po kapitalu (r) se kreće negde oko 5 % i mnogo je viša od prosečne godišnje stope ekonomskog rasta (g). Praktično : r > g (T. Piketty).
Kako su bogatiji društveni slojevi stigli do kapitala? U najvećem broju slučajeva – nasledstvom. Ređe uspešnim radom, profesionalnim zalaganjem i štednjom.

(Namera mi je citirati delove knjige Piketty-ja, te sam uredno dodala francuski jezik tipkovnici, ali ne ide. TIPKOVNICI? - Julijana, ti si autentični poliglota, počela si govoriti i hrvatski! - Dakle, hoću da otkucam „a“, a kompjuter mi izbacuje „q“, udarim „m“ a kompjuter udari zarez, i tako redom. Stoga ću za citate koristiti italijansku tipkovnicu: možda će nedostajati koji cirkumfleksni akcent, ali vi ćete mi to oprostiti).

„Dès lors que le taux de rendement du capital est fortement et durablement plus élevé que le taux de croissance de l’économie, il est presque inévitable que l’héritage, c’est-à-dire les patrimoines issus du passé, domine l’épargne, c’est-à- dire les patrimoines issus du présente (…….) L’inégalité r > g signifie en quelque sorte que le passé tend à dévorer l’avenir : les richesses venant du passé progressent mécaniquement plus vite, sans travailler, que les richesses produites par le travail, et à partir desquelles il est possible d’épargner. »
(Otuda je stopa prinosa po kapitalu mnogo i trajno viša od stope rasta ekonomije, te je gotovo neizbežno da nasledstvo, tj. imovina koja potiče iz prošlosti, dominira nad uštedom, tj nad imovinom koja potiče iz sadašnjice……. Nejednačina r > g označava da na izvestan način prošlost tendencijalno proždire budućnost : bogatstvo koje dolazi iz prošlosti raste automatski brže, i bez rada, od bogatstva koje proizvodi rad, i od kojeg se može uštedeti) – T. Piketty: “Le capital au XXI siècle”, poglavlje 11. « Mérite et héritage dans le long terme », stranica 600 (prvo izdanje, sept. 2013, )

U bifeu „Sport“ poneko počinje da se meškolji.

O kojem nasledstvu se tu govori? Samo o onom sa vrha top liste, ili i onom iz srednje klase?
O svakom nasledstvu, odgovara onih 50% sa dna rang liste.

Počinje nezgodna diskusija oko „babovine“ i „dedovine“. Ne daj Bože da neko „drmne“ u babovinu! Ono malo imućnih bez babovine i dedovine, se obogatilo jer „je nakralo“! Ne možeš ljudima objasniti da postoji hijerarjiha radnog dohodka i meritokracija. I da upravo u takvom društvu žive.

„Babovina“ se zubima brani, na jednoj strani, a na drugoj se traži ravnopravna raspodela dohodka, zaboravljajući da lični prihodi mogu poteći od rada, od kapitala ili od oba zajedno.

Danas je nejednakost redovna, normalna, uobičajena, "ordinaire", kako je naziva Piketty. I ona je široko prodrla u srednje društvene slojeve.Oko 16% mladih rođenih posle 1980 god naslediće više nego što jedan prosečno slabo plaćeni zaposleni može za života zaraditi.

Ne radi se o basnoslovnim bogatstvima, kakva su opisana u romanima Balzac-a, Jane Austen ili Henry James-a, kojih je sve manje, nego o nasledstvima koja, premda ne dozvoljavaju da se živi bez rada, su ipak dovoljna da podvuku crtu na sociološkom i političkom planu između bogatih i siromašnih i da poremete princip jednakih prilika u formiranju mladih u svoju korist. Ovde se misli na visoke škole specijalizacije namenjene upravnim kadrovima i profesionalcima u najbolje plaćenim zanimanjima. Politika je u rukama malih rentijera, normalnih ljudi, koji žive od dobro plaćenog rada, i koji su spremni da zagrle meritokratske principe, svesni prednosti koje nasleđeni kapital nudi njihovom podmlatku u formiranju karijere visokog profila.

Allez!

Komentari

Off - line do 18. sept.

Poštovani, biću na putu do 18. septembra. Ne nosim moj portable, a i-phone ima sitnu i preglupu tastaturu. Pozdrav svima, J

Julijana Mirkov

Tko je glasao

Une inégalité ordinaire

Danas je nejednakost redovna, normalna, uobičajena, "ordinaire", kako je naziva Piketty. I ona je široko prodrla u srednje društvene slojeve.Oko 16% mladih rođenih posle 1980 god naslediće više nego što jedan prosečno slabo plaćeni zaposleni može za života zaraditi.

Ne radi se o basnoslovnim bogatstvima, kakva su opisana u romanima Balzac-a, Jane Austen ili Henry James-a, kojih je sve manje, nego o nasledstvima koja, premda ne dozvoljavaju da se živi bez rada, su ipak dovoljna da podvuku crtu na sociološkom i političkom planu između bogatih i siromašnih i da pomere princip jednakih prilika u formiranju mladih. Ovde se misli na visoke škole specijalizacije namenjene upravnim kadrovima i profesionalcima u najbolje plaćenim zanimanjima. Politika je u rukama malih rentijera, normalnih ljudi, koji žive od dobro plaćenog rada, i koji su spremni da zagrle meritokratske principe, svesni prednosti koje nasleđeni kapital nudi u formiranju karijere visokog profila.

Promocija meritokracije je u najpopolarnijim američkim serijama - svugde izvanredni stručnjaci sa dokturatom u džepu. (Dr House, Bones).

Julijana Mirkov

Tko je glasao

imati i živjeti od...

Kod poreza na dohodak često postoji minimalan, neoporezivi dio. Dakle - prihodi od rada se oporezuju, ali se dio izuzima - minimalac.

Razlika između "imati kapital" i "živjeti od kapitala" su ogromne. Naravno, da bi živio od kapitala, osnovni uvjet je njegovo posjedovanje. No, samo posjedovanje - kada je riječ o nekretninama - često ne znači ništa (zbog čega je apsolutno nužno imati sličan mehanizam "nimalcu" kod poreza na dohodak od rada). Stoga mislim da je navođenje 50% onih koji nemaju kapital bespredmetno, trebalo bi navesti "postotak onih koji NE žive od kapitala", a taj bi postotak bio puno veći od 50%.

p.s. Fino zapadno stanovništvo može navoditi kako se do kapitala dolazi radom ili nasljeđivanjem. No, svaka zemlja koja je u u zadnjih X godina imala rat, treba navesti i treći način - pljačkom.

Tko je glasao

Porez na babovinu

No, samo posjedovanje - kada je riječ o nekretninama - često ne znači ništa (zbog čega je apsolutno nužno imati sličan mehanizam "nimalcu" kod poreza na dohodak od rada). Stoga mislim da je navođenje 50% onih koji nemaju kapital bespredmetno, trebalo bi navesti "postotak onih koji NE žive od kapitala", a taj bi postotak bio puno veći od 50%.

Dakle, onom ko ima kapital, a ne živi od kapitala, kapital i ne treba. Ili misliš da mu ipaki za nešto treba?
Takav drži u rukama bogatstvo koje se ekonomski ne oplođuje. Da li mu zaista ne treba znalo bi se kad bi na vikendice i ostale nekretnine udarili dobar porez na imovinu i na nasledstvo!

Allez!

Julijana Mirkov

Tko je glasao

Hm... kako udariti (pravedan)

Hm... kako udariti (pravedan) porez na nesto za sto se ne zna koliko vrijedi ili vrijedi li uopce bilosto. Dosta opcina na Siciliji pokusavaju utrapiti napustene kuce bilokome za euro. Prodaju se cijela napustena sela u Spanjolskoj za par tisuca eura. Stotine tisuca novosagradjenih stanova u cijeloj juznoj Europi koje nitko ne zeli. Sto mislis kolika je vrijednost vikendice u okolici Kikinde ili Pakraca ili Maglaja? Kako udariti porez na tu vikendicu koja ne vrijedi nista? Kako staviti u 'funkciju' i 'ekonomski oplodjivati' nesto sto ne vrijedi nista? Radi se u vecini slucajeva o sentimentalnoj, a ne ekonomskoj vrijednosti, a s porezom na sentimentalnu vrijednost mozemo imati velikih problema na sudovima.
Kako udariti porez na nekretnine u kojima ljudi zive? Sto ako ne mogu platiti porez? Znaci li to da moraju prodati stan (ako uspiju) i nakon toga postaju socijalni problem o kojem se brine drzava?
Mjesto za stanovanje je uz prehranu osnovna covjekova potreba (vec je Maslov sve to lijepo rangirao), a drzava je napravila najvecu mogucu gresku kad se s tog trzista (a koje predstavlja jednu od osnovnih covjekovih potreba) povukla. Hrvatska je u doba najveceg rasta stanovnistva 60-ih i 70-ih godina za drustveno poticanu stanogradnju izdvajala izmedju 2 i 3% BDP-a sto je bilo dovoljno da dobar dio stanovnistva dobije na koristenje mjesto za stanovanje. S obzirom na pad nataliteta od tada, danas bi postotak BDP-a bio sasvim dovoljan. I to nije bio samo socijalisticki specifikum. I zapadne drzave su izdvajale priblizno jednake postotke za socijalnu stanogradnju. Rezultat je bio da je polovica gradjana (dakle cijela niza i dobar dio srednje klase) zivjela u socijalnim stanovima i kucama, sto je znacilo da im je ostalo vise sredstava za potrosnju, sto je opet uz poticanu stanogradnju vodilo rastu gospodarstva. Danas su banke jedine koje profitiraju od nastale situacije.

Tko je glasao

Napuštena sela

Navešću tek poslednji slučaj jednog potpuno napuštenog sela daleko u brdima iznad Aoste- srednjovekovno selo, sa kućama izgrađenim od kamena. Kuke i muke vlasnika/naslednika koji u tim kućama odavno ne žive ili nikad i nisu živeli. Nudili su ove kuće u bescenje, ali ih niko nije hteo. Onda se pojavio investitor, tražio je da kupi celo selo, izgradi infrastrukture i pretvori sve u letnji i zimski resort - praktično u "horizontalnu" hotelsku strukturu. I znaš šta se dogodilo - vlasnici nisu hteli da daju te kuće za manje od 400.000 evra. Ekonomska vrednost je relativan pojam - sve zavisi od načina valorizacije.
Mogla bih ti navesti sela po Siciliji koja su doživela isti preobražaj.
Mogu ti isto tako navesti kuće u centru Barlette koje vlasnici izdaju malim proizvođačima konfekcije, ali ih ne održavaju. Jedna od njih se srušila pre godinu dana - šestoro mrtvih radnica!
Mnogi vlasnici nisu u stanju održavati imovinu i svake godine se registruju ovakvi tragični slučajevi. Porez na imovinu bi mogao pomoći da se statistički ugroženi kvartovi isele i da se na njihovo mesto podignu moderne zgrade privatnim kapitalom. Porez na imovinu ( u Italiji je on od nedavno lokalni) bi mogao finansirati socijalne stanove za najugroženije.

Julijana Mirkov

Tko je glasao

Postavke za pregledavanje komentara

Od 25. listopada 2017. godine na pollitika.com više nije moguće dodavati novi sadržaj (postove, komentare), niti je moguće kreirati nove ili se ulogirati na stare korisničke račune.
Odaberite svoje postavke za pregledavanje komentata i kliknite na "Snimi postavke" da aktivirate promjene.

Najkomentiraniji članci

Najčitaniji članci